На данашњи дан пре тачно пола века догодила се стравична авионска несрећа на Андима, познатија као "Чудо у Андима", приликом које се срушио уругвајски чартер са пет чланова посаде и 40 путника међу којима су били и чланови рагби тима "Олд Кристијанс" који су путовали на утакмицу у Чиле.
Катастрофални временски услови и лоша процена копилота Дантеа Ектора Лагурара довели су до стравичне несреће. Авон је ударио у планину и срушио се. Приликом самог удара 12 путника је изгубило живот, а петоро је преминуло је у наредним сатима од последица повреда.
Оно што је уследило касније било је страшније од саме несреће.
Лекар Роберто Канеса, педијатар и кардиолог и велики рагби фан, који је као 19-годишњак преживео пад уругвајског војног авиона у Андима пре десет година је одлучио да исприча шта се све догодило те несрећне 1972. године.
Током пута авион је упао у јак ветар и кренуо полако да пада. Канеста је пробао да се одржи држећи се чврсто за столицу, а након што се авион насилно приземљио он је успео да се спаси. Међутим, око њега су се чули крици повређених а било је и пуно ватре.
Одмах је препознао свог другара Густава Зербина и обојица су се обрадовали зато што су преживели.
Прочитајте још
- Пробали смо да нађемо још неког ко је био жив. Било је све хладније, па смо после отворили кофере у потрази за топлом одећом - .
Међутим, његова драма се овде није завршила јер се 17 дана након несреће на њих обрушила лавина која је усмртила још људи.
Наредних недеља, младићи су стално умирали и било је све мање шансе да ће остали преживети. Налазили су се на 3.600 метара надморске висине у суровом планинском терену, а спасилачке екипе нису веровале да неко може да преживи.
Огромна глад учинила је своје па је очајни Роберто одлучио је да уради оно што је мислио да никад неће, да једе људско месо.
Наш заједнички циљ било је преживљавање.
- Недостајала нам је храна, а на планини није било биљног и животињског света. Схватили смо да би кроз неколико дана наша тела постала преслаба да се боре са недостатком хране. Знали смо шта је одговор, али је то било превише страшно да бисмо размишљали. Да ли смо се претворили у дивљаке? Да ли је то једина разумна ствар која нам је остала? Тела наших пријатеља била су напољу, у снегу и сачувала су протеине који су нам били неопходни - открио је Канеса.
Секао је месо са мртвих путника и давао га преживелима. Био је и први који се усудио да поједе људско месо.
- То је био једини извор протеина и масти који смо имали а било нам је одвратно. Посматрајући са аспекта савремене цивилизације то је била језива одлука. Осећали смо се понижено а достојанство ми је било срозано. Морао сам да узмем комад меса свог пријатеља и да га поједем да бих преживео - правдао се Роберто.
Преживели путници спасени су након 72 дана, и то након десетодневног мучног пешачења, када су успели да пронађу помоћ.
Канеса каже да се у тренуцима када је требало да једе своје пријатеље ломио и помишљао да би било боље да умре.
- Ломио сам се. У том сам се тренутку питао да ли је боље да умрем. Сетио сам се мајке и пожелео да се што пре вратим кући. Тада сам имао и девојку Лауру с којом данас имам троје деце. Прогутао сам комад и то је био огроман корак - испричао је несрећни човек.
Једино је душа важна
По повратку у цивилизацију најтеже им је пало суочавање са стварима које су морали да уради како би преживели.
- Када сам дошао кући у Уругвај, ходао сам од врата до врата мојих пријатеља и објашњавао њиховим породицама шта смо све преживели и зашто смо морали учинити то што смо учинили да бисмо остали живи - написао је Канеса.
Описао је и како је посетио Густава и Ракел Николич, чији је син био тешко повређен и умро је у лавини која је погодила авион након несреће.
Када је схватио да ће умрети написао је писмо својој девојци у којем између осталог стоји да је на крају крајева "једино душа важна" и да своје тело нуди онима који имају шансе да преживе.
(Даилy маил)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
