Сваког 5.јуна у Смедереву у 14:14 локомотиве на смедеревској железничкој станици завијањем сирене подсећају становнике да се тог дана 1941. догодила можда и највећа трагедија том граду. Тада је у једном трену настрадала готово половина грађана града и свих оних који су се тог дана затекли у граду због пијачног дана.
Експлозија муниције у Смедеревској тврђави догодила се 5. јуна 1941. из тада потпуно неразјашњених разлога. О величини трагедија најбоље говори чињеница да је експлозија била толико јака да је направила кратер дугачак 50 метара и дубок 9 метара и притом порушила скоро читав урбани део града.
Стакла на прозорима су пуцала и у насељима на ободу Смедерева, а благо подрхтавање тла, налик на земљотрес, осетило се чак и у Великој Плани, Белој Цркви, Вршцу и Београду. Трагедији је посебно допринела околност што се тога дана доста сељака из околних места сјатило у град јер је био пијачни дан. Истог дана делила су се и сведочанства ђацима у школама.
Према документима немачких окупационих власти тога дана у Смедереву је било између 13.000 и 14.000 људи. Број жртава који је настрадао ни они сами на терену нису могли јасно да утврде. Биланс погинулих креће се око 2.500 људи, што и без поређења са укупним бројем житеља града језив податак. Материјална штета обухватала је 450 кућа, а тешко је општећено чак 900 зграда од 2.500 колико их је до тада било у Смедереву.
Фото: Википедија
Прочитајте још
Читав сплет околности предходнио је овој језивој трагедији. По окупацији Југославије, немачке окупационе власти одредиле су смедерево као главно место за складиштење и манипулацију заплењене војне опреме, оружија, муниције, бензина и других средстава. Њихова намера је била да одаткле пребаце оружије преко Дунава и искористе га за п ланирани напад на СССР.
Смедерево је било повезано железницом, а имала је добар инфраструктурни приступ ка Дунаву. Утовар заплењеног материјала вршили су заробљени припадници Југословенске војске.
Немци су још током Првог светског рата свхатили стратешку важност Смедеревске тврђаве. Обзиром да је складиштење оружија у њој било само провизорно решење и да није било икаквих услова за складиштење ратног материјала на отвореном пре велике експлозије периодично су се дешавале мање експлозије у годинама пре тога.
Тај дан у Смедереву је био пијачни дан и у град су долазили становници околних насеља да тргују. Експлозија се догодила око 14:10, баш у тренутку када је поред тврђаве пролази воз за Велику Плану, који је превозио раднике кући. По изјавама сведока, прво су се чули пуцњи (што би могли значити да се прво запалила муниција), да би око два минута касније дошло до велике експлозије.
Међу жртвама били су син, снаја и унука Милана Недића. Људи који су га познавали сведочили су да он после те трагедије више није био исти.
За обнову града Савет комесара поставио је за Изванредног комесара за обнову Смедерева Димитрија Љотића, адвоката из Смедерева и председника ЈНП Збор. Он је у Смедерево довео 120 младих припадника свога покрета и са њима организовао службу за обнову града. Поред цивила, немачких војника и жандарма који су били ангажовани на санацији штете, Немци су у Смедерево послали и већу групу београдских Јевреја.
Након трагедије у јавности су почеле да се шире разне теорије о тачном узроку експлозије. Те теорије пренеле су се на историју, где и данас не постоји јасан консензус у погледу узрока.
Једна од првих теза била је да је експлозију изазвао опушак цигарете немачког војника, енглески авион који је надлетао Смедерево или можда локални патриота. Такође се мисли да је за њу одговоран совјетски агент Мустафа Голубић, који је ухапшен два дана касније, али је ово мало вероватно, јер је у то време СССР био у добрим односима са Немачком. Званични документ немачке Врховне команде наводи да се на основу детаљних истрага и испитивања може закључити да није било назнака да је до експлозије дошло због саботаже. Као могућ узрок експлозије наводи се самозапаљење сунчевим зрацима.
Масовна гробница неидентификованих жртава.Фото: Википедија
Тек након рата, када су се сумирале трагедије и жртве, у јавности су одјекнуле давно изговорене речи Живојина Ружића, великог жупана Подунавске области, упућене војном министру Краљевине СХС 1923. године. Те речи као да су пророчки указале на трагедију која се десила 18 година касније:
Једнога дана лежаће по зраку: главе, руке, ноге и утробе наших жена и наше деце, а из зидина стародревног смедеревског града појавиће се проклетство проклете јерине, а то ће проклетство пасти на вашу и моју главу и највеће и најоштрије казне неће бити довољне за нас, за ову злочиначку индоленцију коју смо ми показали према повереном народу.
Већина од 900 тешко оштећених зграда је морала бити срушена, обнова је почела још у време окупације, до јуна 1943. су наводно завршене 122 приватне зграде.
Године 1973. је подигнут споменик жртвама експлозије. Аутор споменика је вајар Селимир Јовановић, који је и сам преживео експлозију.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
