У многим државама химне су испраћене речима које скоро сваки становник те земље зна напамет, али оно што је занимљиво је и да постоје химне које нису испраћене текстом, пише "Крстарица".
Фото: В. Данилов, Н. Параушић
У Европи постоје само три такве државе:
Босна и Херцеговина
Државна химна Босне и Херцеговине зове се Интермеззо и прихваћена је за химну 1998. године. Компоновао је Бањалучанин Душан Шестић, а ако вам није познат он, можда вам је познатија његова ћерка Марија Шестић која је 2007. године представљала БиХ на Песми Евровизије у Хелсинкију с песмом „Ријека без имена“.
Будући да у БиХ живе Бошњаци, Хрвати и Срби, била је потребна једна која би обухватила све. Интермеззо је тако прихваћен као заједничка композиција, а ветар у леђа тој одлуци дао је тадашњи високи представник у БиХ Карлос Вестендорп.
Прочитајте још
Премда су у неколико наврата постојале иницијативе да се босанскохерцеговачкој химни придода текст, то до данас (још) није остварено па су тако и наши комшије у посебном клубу оних чија је химна само инструментална.
Шпанија
Шпанска државна химна зове се Марцха Реал и реч је о композицији која је током 18. века служила за почасни марш. Изводила се на церемонијалним догађањима у присуству краљевске породице те се сматра једном од најстаријих химни на свету. Не зна се ко је њен аутор, а гласина да је осмислио сам Фридрих ИИ, краљ Пруске, показала се на крају ипак само гласином.
За ову композицију написано је неколико текстова, па је и сама химна у неколико наврата коришћена с текстом и постојало је неколико верзија химне. Међутим, било је тешко пронаћи текст који би ујединио земљу у којој постоје вечите тензије између Каталонаца, Баска и остатка Шпаније. Године 1978. одбачена је и последња верзија коју је одобрио националистички лидер и генерал Франциско Франко, те се данас шпанска химна службено изводи без текста.
Сан Марино
Химна мале Републике Сан Марино такође ће вас оставити без текста. Зове се Инно Назионале (буквални превод: Национална химна) и компоновао је виолиниста Федерико Консоло који је такође заслужан за једне од најлепших сефардских мелодија какве можете чути у италијанским синагогама. Године 1894. прихваћена је за државну химну.
Премда је италијански пјесник Ђозуе Кардучи написао текст који ће је пратити, он се службено не изводи нити пева на церемонијама – тек понекад у неформалном окружењу или школским учионицама. Баш као и Сан Марино, ова песма је кратка и састоји се од свега четири кратке строфе. Није је тешко запамтити ни певати, али ето, Сан Марино је одлучио да буде део инструменталног клуба.
БОНУС ВИДЕО:
ЖЕНЕ У ИРАНУ: Пуно је митова, а овако изгледа истина
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
