Потрошачи сматрају да су заварани, с обзиром на то да су лакша паковања на први поглед идентична онима на које смо годинама наилазили на рафовима
У Србији су паковања одређених намирница и производа на први поглед остала иста, међутим, грамажа и запремина поједине робе је мања, иако су цене исте или у већини случајева знатно више!
Први пример смањене грамаже је чувено паковање чоколаде од 100 грама, која је давно отишла у заборав и сада паковање износи свега 80 или 85 грама, други пример су четири уместо пет редова наполитанки, а амбалажа је остала истих димензија, затим готове супе у кесицама (такође мања количина, а амбалажа стара), тестенине, грицкалице, чаша јогурта и кућна хемија, омекшивачи који се продају у полупразним флашама, детерџенти у пластичним врећама...
Све мање грама
С повећањем инфлације и новим таласом поскупљења потрошачи пажљиво бирају где ће пазарити намирнице и основне потрепштине за кућу и за живот, како располажу буђеларом, па узевши све то у обзир с великим опрезом гледају и купују производе, и то оне који су најчешће оглашени на акцији.
Многи од њих сматрају да су обманути, тачније "заврнути", јер су лакша паковања робе визуелно идентична онима на која смо навикли претходних година. И као да свакодневни раст цена није довољан, трговци нас додатно ударају по џепу тако што смањују грамажу одређених производа и тако меркају уштеду готово на сваком граму.
Прочитајте још
Фото: Новости
Иако се некада знало да се млеко продаје на литар, сада је литарско паковање млека заправо 968 милилитара. Чаша јогурта која је некад била тешка 200 грама сада је 180, док је паковање кечапа са 100 спало на 90 или чак 80 грама или веће паковање са стандардних 200 грама на 180. Ипак, поједина паковања су смањена само за симболични грам, на пример пудинг у праху, чија је кесица са 50 грама спала на 49.
За три грама је смањена количина кесице сувог пекарског квасца, а њена првобитна тежина била је десет грама, док је разлика између старе и нове грамаже достигла чак 30 одсто! И наравно, да је са смањењем паковања пала и цена производа, не би било проблема, међутим, цена је остала иста или је пак с новим таласима поскупљења и тај производ поскупео!
Свакодневне примедбе
К. А. каже за Курир да је највеће смањење грамаже приметила код слаткиша, али и омекшивача.
- Чоколадни кексићи су били у паковању од 250 грама, сада то паковање буде 200 грама, а унутра је и те како приметно да има мање производа. Оно што ме је запрепастило јесте да у флаши омекшивача једне познате марке готово да фали 200 милилитара, а на паковању стоји исти број прања као онда када је флаша била пуна - прича нам К. А.
Марко Драгић из правног тима Националне организације потрошача Србије (НОПС) каже за да удружење готово свакодневно добија примедбе потрошача који се жале на смањење грамаже, то јест запремине поједине робе.
Фото: М. Анђела
- У највећем броју случајева то буду слаткиши. Њихова тежина је смањена од 30 до 40 одсто, што уопште није мало. Ту су одмах и грицкалице, кесе су полупразне, односно напумпане ваздухом. Затим павлака од 200 милилитара, шпагете од 500 грама и "килограм хлеба", које су преко ноћи заменили 20 грама лакша павлака, мање паковање шпагета и пола килограма лакши хлеб, мање листића у ролнама тоалет-папира.
Шринкфлацији (смањивање количине, прим. аут.) производа за време инфлације, то јест паковању мање грамаже или запремине производа без мењања цене, није могуће стати на пут. Директивом ЕУ која је донета пре десетак година произвођачима је дата слобода да не морају стриктно да се придржавају одређеног паковања и да је промена грамаже или запремине производа легитимна.
То није довођење у заблуду потрошача. Све оно што је транспарентно назначено сматра се да је исправно и у складу са законом и да је потрошач приликом куповине имао могућност да се упозна са самом количином производа - каже Драгић.
Најважнији је профит
Међутим, он објашњава да овај тренд иде у корист произвођачима, а онда и трговцима, а наравно на штету је потрошача.
- Произвођачи имају слободу да одређују грамажу или запремину сами по својој процени, а не онолико колико је то било прописано правилницима. Једино што је проблем јесте цена, јер уколико потрошач не гледа колика је запремина производа, неће видети да за исти новац добија мање производа.
Фото: Илустрација
Према његовим речима, на тај начин произвођачи настоје да надокнаде губитке које су имали у време пандемије, али да они, као и трговци, на тај начин ризикују да изгубе своју позицију на тржишту.
- То раде и сада за време инфлације како би надоместили свој профит. Потрошачи су, дакле, препуштени сами себи и треба да, осим на цену, обрате пажњу и на марку, и на запремину и грамажу производа.
Саветујем купцима да, уколико желе да уштеде, гледају цене и где ће и шта да купе, прате акције, попусте, снижења и да не праве залихе.
Производ, Некадашња грамажа/литража, Садашња грамажа/литража:
Чоколада 100 г - 80-85 г
Павлака 200 мл - 180 мл
Хлеб 1 кг - 500 г
Чоколадни кексићи 250 г - 200 г
Кесица пудинга 50 г - 49 г
Суви пекарски квасац 10 г - 7 г
Чаша јогурта 200 г - 180 г
Кесица кечапа 100 г - 90 г
Млеко 1 л - 968 мл
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
