КРИЈЕ ИСТИНИТУ ПРИЧУ: Тужна позадина Томине песме "Букет белих ружа"

Певао је за Данку, Љиљану, Сању, Бранку... али мало је познато да је Тома Здравковић једној Славици, у коју је био смртно заљубљен, посветио најтужнију песму.

“Волео је све жене о којима је певао”, испричала је кума Томе Здраковића, певачица Оливера Катарина о највећем југословенском боему. Сваку своју љубав Тома је испратио уз песму, али тајна његове највеће љубави је отишла са њим у гроб.

- Био је савремени трубадур. Његова душа била је саткана од љубави. Носио је љубав и према грешнику и према страдалнику и према сваком бићу на овом свету. Тражио је оправдање, а не осуду. У очима му је била топлина. И невиђена нежност. И љубав. Кад гледа, као да натапа нежношћу и љубављу - испричала је Оливера Катарина.

Томина најтужнија песма отпевана је за једну плавокосу Славицу.

“Букет белих ружа” можда не спада међу његове највеће хитове, али крије најтужнију, истиниту причу о његовој првој љубави која је умрла не напунивши 20. година.

Ова љубавна прича почела је у Тузли, где је Тома, тада још непознат широј јавности упознао студенткињу Славицу, родом из Тузле. Тако је започела његова прва велика љубав. Маштао је о венчању са њом, али је ускоро из њеног дневника открио детаље о њеном интимном животу са познатим и непознатим мушкарцима, што га је шокирало. Тома и Славица су се свађали и раскидали, иако су једно према другом гајили снажна осећања.

Све је почело док је певао у тузланском хотелу “Бристол” када је угледао витку плавушу Славицу и одмах се заљубио. У то време решио је да оде у Београд, где је уместо популарног колеге и пријатеља Драгана Токовића запевао у бару на Теразијама.

- Мојој првој проби присуствовали су фудбалери Драган Шекуларац и Зоран Миладиновић. Подсмевали су ми се. Утучен и искомплексиран, нисам приметио да Славица седи са Зораном. Схватио сам да нешто није у реду тек кад сам им пришао. Пред целим друштвом рекла је да мора да обиђе неке пријатељице. Шта сам могао него да се сложим. Вратио сам се у пусту собу хотела “Балкан”, а она се појавила тек после поноћи - касније је испричао Здравковић.

Пошто је успео некако да преболи Славицу, у његово срце ушла је црна Олгица, коју је Тома убрзо запросио. Њихов брак, међутим, није дуго потрајао.

Када је 1963. године певао на црногорском приморју, добио је телеграм у којем га је лекар који је лечио Славицу обавестио да је она тешко, неизлечиво болесна и да жели да га види. Када је стигао у Сарајево, није могао да је препозна, јер је изгубила тридесет килограма. Тома због наступа није могао да остане са Славицом, а неколико дана касније, стигао му је нови телеграм у Тузлу, којим је обавештен да је његова љубав умрла.

Погођен њеном смрћу, написао је најдриљивију песму у каријери.

- Умрла је у Сарајеву, сахрањена је у родном Травнику, а ја сам стигао на свежу хумку, тек да положим букет белих ружа. Седам-осам година касније, баш у Травнику, први пут сам јавно певао песму њој посвећену која је била огледало нашег живота. Извео сам је тада и никад више. Плакао сам ја, плакала је цела сала. То није био концерт, већ опело… А била је плава са кратком косом. Имала је и очи плаве и помало тужне. Висока, са дугим ногама у плавим фармерицама, изгледала је као права ”баба рога” – причао је Тома објашњавајући како је настала песма “Букет белих ружа”.