У Србији и осталим земљама Западног Балкана деца и млади чине већину међу идентификованим жртвама трговине људима. До септембра је у Србији, према подацима Центра за заштиту жртава трговине људима у оквиру надлежног министарства, укупно идентификовано 32 жртве трговине људима, међу којима и девет девојчица.
Како објашњавају из Центра за права детета за наш портал, 66 одсто жртава трговине људима чине деца. Додају и да су, од девет девојчица које су биле жртве трговине људима од почетка године, четири биле жртве сексуалне експлоатације.
Из организације "Атина" кажу да су млади врло често међу жртвама трговине људима и заправо они представљају једну од најрањивијих и најризичнијих група.
- Међутим, многе од одраслих жртава су доспеле у ситуацију експлоатације још док су биле малолетне. Заправо, деца, и то нарочито девојчице, које су на прелазу у пунолетно доба су међу најрањивијом групом када се ради о трговини људима, и то нарочито о сексуалној експлоатацији. С друге стране, деца су у већем ризику када се ради и о неким другим облицима експлоатације, као што је дечји брак или принуда на просјачење - кажу из организације.
Међу жртвама су, како кажу, и дечаци и девојчице.
- Ипак, оно што је наше искуство и што показује и званична статистика, јесте да су девојчице чешће идентификоване као жртве, и то нарочито жртве сексуалне експлоатације - додају.
Оно што је искуство организације "Атина" јесте да малолетне жртве трговине људима долазе из различитих делова Србије, из већих и мањих градова, и да су нарочито рањиве и идентификоване као жртве девојчице које су у годинама пред пунолетством.
- Лоши друштвени и економски услови у којима неко живи свакако представљају амбијент из ког неко може да буде експлоатисан, односно да постане жртва трговине људима. Затим, насилно окружење, нарочито оно које је створено још у оквиру породице, такође може да утиче на то да млада особа заврши у експлоатацији. Штавише, одређени облици експлоатације, као што је дечји брак заправо могу и директно да потекну из саме породице. Рани излазак из образовног система, а онда и недостатак различитих видова подршке за ту младу особу, такође могу да је гурну ка трговини људима и она може да постане жртва сексуалне експлоатације, радне или неке друге експлоатације. Заправо је немали број жртава вишеструке експлоатације, дакле оних који су искоришћавани на више начина - објашњавају.
Како објашњавају из Центра за права детета, нису сва деца у истом ризику. Деца са маргине и из дисфункционалних породица су јако осетљиве и рањиве и потребан им је неко коме ће да верују, а то неретко буде искоришћено од стране оних који се баве трговином људима.
Како се заштитити од трговине људима?
Излазак из ланца трговине људима некада уме да буде изузетно тежак, зато што се жртва плаши за своју или безбедност својих ближњих, не зна где би отишла.
- Са друге стране, код жртава које су изашле из ситуације трговине људима, важан је континуиран и рад и павовемена и адекватна подршка која ће омогућити да се жртва заиста опорави и реинтегрише у друштво, а не да поново заврши као жртва трговине људима - објашњавају из "Атине".
Када говоримо о превенцији, важно је обезбедити што већи обухват деце основним, али и средњошколским образовањем, затим смањити на минимум стопу раног напуштања образовања код деце и то нарочито код деце из рањивих заједница као што је ромска популација.
- Такође је важно да се појединцима и породицама створе боље економске претпоставке за живот и да имају приступ пристојним пословима. Превенција, дакле, представља кључ борбе против трговине људима, а ако неко ипак заврши као жртва трговине људима, онда је важно да она добије адекватну заштиту и подршку да би се што пре опоравила и превазишла то преживљено трауматично искуство - кажу.
Из обе организације истичу да је кључ превенције у едукацији и деце и родитеља.
- Циљ нам је да дете препозна када је у опасности да не прихвата захтев за пријатељство од сваке особе на интернету, да родитељи отворено говоре са децом о експлоатацији и трговини људима и да имају међусобно поверење како би на време препознали ако дође до проблема. Оснажујемо децу да препознају проблем код себе, али и код друге деце, ако виде да су се повукла или да им се понашање променило - закључују из Центра.
(Телеграф)
