Живко, рођен си у Француској, али си пореклом из Србије. Желео си да спојиш културно и корисно, две различите културе, француску и српску. Шта је пресудило да учиниш тај корак? Колико дуго радиш као преводилац?
Фото: Приватна архива
То се десило сасвим случајно. Тад сам студирао славистику и на чашу превођења смо обрађивали "Кад су цветале тикве", Драгослава Михаиловића. Сваки пут кад бисмо превели одломак, проверили бисмо превод једног француског преводиоца и више пута смо му заправо налазили недостатке.
Вероватно се тад подсвесно родила та жеља. А потом сам полако заволео превођење, сам рад на тексту као и теорију. Мислим да ме тај део можда и више занима, традуктологија је млада наука где има доста простора за напредак. А већ се пет година бавим књижевним превођењем.
Преводио си чувеног Душка Радовића? Како су превод прихватили Французи?
Док сам био на факултету, превео сам са колегама "Женске разговоре" за фестивал на Сорбони, где се играла представа. Сматрам да је све добро прошло и да се људима допало. Књига иначе није била објављена, превод је само био у сврху представе. Сад, верујем да би се та збирка чак и допала Французима, верујем да има неки потенцијал.
Прочитајте још
Нисам је преводио до скоро, француско тржиште је поприлично богато кад је у питању дечја књижевност. Не сећам се да сам икад видео неку нашу дечју књигу преведену на француски.А скоро сам узео две књиге које ћу превести и покушати да пласирам на француско тржиште. Неће бити лако, али вреди покушати.
Узимајући у обзир да је завладала светска криза, да ли се може одразити и на културу? Влада ли криза у култури у Француској и како се млади издавачи и књижевници укључујући и тебе носе са тим ? Да ли ће српски издавачи највише "страдати" током
кризе? Како утиче на твоју издавачку кућу? Које издаваче би издвојио као квалитетне узимајући у обзир да се доста издавачких кућа отворило?
Светска криза је утицала на више грана у култури, један од примера је и издаваштво. Рецимо, у Француској је од 2007. године до 2019. куповина књига знатно опала па су произвођачи почели да усмеравају продукцију папира у неке друге сврхе. Пандемија 2020. године је знатно успорила економију и продукцију и нико није предвидео да ће 2021. године толико брзо да се поново покрене потражња за папиром. 400 милиона књига је продато 2021. у Француској.Цена папира је скочила за 70 %, а било је и честих несташица због транспорта. А сад због рата у Украјини, ситуација ће бити сложенија јер цео тај ланац захтева велику потрошњу енергије. У Француској се говори о честим искључењима струје сад за време зиме. Али, ипак мислим да се већина издавача држи некако. Највеће жртве су мале издавачке куће. У Француској је француски центар за књигу помогао малим издавачима 2020. године одређеним субвенцијама. Мислим да је тад припремљена коверта од 500. 000 евра за најфрагилније независне издавачке куће (независне у смислу да не припадају једној групи која држи више издавачких кућа). Што се тиче "Славитуде", и ми смо били принуђени да више пута одлажемо наш програм, али смо свакако успели да опстанемо. Специфични смо по томе што нисмо никад имали циљ да будемо рентабилни, већ да објављујемо нашу књижевност и наше ауторе у што већем броју. Можда чак и делујемо као издавачка кућа јавног интереса. Имамо одане људе, људе који то раде из љубави, преводе из љубави, који улажу сопствени новац и две године већ постојимо. Урадили смо доста тога и планирамо још.Пратим помало шта се дешава код нас и знам да је многима тешко, више пута се десило да ми неки издвачи кажу да више не знају како ће или да је истог дана цена папира скочила. Нажалост, мањим издавачима је у неку руку као и преводиоцима, улагања се често не исплате. Али опет мислим да ћемо се извући. Скоро је био Сајам, то ми је био први у Србији, било је доста људи, доста издавача, доста нових издања, верујем, надам се да ствари иду на боље.Што се тиче наших издавача, издвојио бих "Дарму боокс" и "Суматру". Нађа Парандиловић изванредно води "Дарму", годинама пратим њен рад и морам рећи да ме никад није разочарала својим издањима. Рад Ивана Лековића и Суматре је за сваку похвалу. Тешко да бих као Француз пореклом из Србије упознао Растка Петровића као аутора и све остале које је објавио, а мислим на песникињу Нађу Лазаревић пре свега, која је била једна од првих коју сам читао овде, а скоро моју другарицу и једну од најбољих млађих песникиња данашњице, Катарину Пантовић. Издвојио бих такође и уредницу Вулкана, Марију Радић, која је створила одличну групу домаћих писаца, мислим пре свега на Филипа Грбића, Мухарема Баздуља, Јовану Дишић,
Токина итд...
Неколико пута си дао прилику младим књижевницима да представе свој рад почев од Сајма славистике, објављивањем регионалног зборника БХЦС поезије, доделио си две награде за књижевност а сада ће се појавити и онлине часопис у ком ће се моћи представити млади књижевници? Можеш ли нам рећи нешто више о томе? Постоји ли
већ списак првих представника српске поезије? Да ли ћеш временом представити уметнике из других сфера? Какав је план за будућност?
Фото: Приватна архива
Часопис ће бити отворен младим као и старијим писцима, пре свега нашим писцима са циљем да им одшкринемо врата француског књижевног света. Овог месеца смо објавили Филипа Грбића, Мухарема Баздуља, Ану Милош, Радослава Миленковића, Прљавог инспектора Блажу, Александра Гаталицу и Луку Бољевића. Представљамо већ објављене писце као и оне за које
се надамо да це једном бити објављени. Циљ је да их представимо француској публици, француским издавачима, нашим сарадницима како би дошло до могућих сарадњи у тренутку преводилачке кризе. Тај часопис је одговор недостатку преводилаца. Надамо се да ће то можда и наговорити млађе да се баве тим послом. Први представник за српску поезију је Радослав
Миленковић, али сам уверен да ће их бити још доста. План за будућност је да сваког месеца објавимо око 6-7 аутора у часопису и тако их представимо француској публици. Засад се једино бавимо књижевношћу, али све зависи од људи који ће сарађивати са нама у будућности, свашта може да се деси.
На који начин ти се захваљују аутори? Како ти посматраш свој рад из угла читаоца?
То је добро питање и право да ти кажем, не дешава се ту ништа посебно, али се рађају многа пријатељства. И то је једна од лепота превођења. Понекад бих се ја њима захвалио. Александар Гаталица је утицао на мој преводилачки рад као писац, а Филип Грбић ми је омогућио да се афирмишем. Прелест је далеко мој најбољи превод. Увек гледам да изаберем писце који су по мени најбољи представници српске или словенске књижевности. Писци који својим стилом и темама указују на српску проблематику, српску културу итд... Тако да су се мени ти писци захвалили кад су написали своје књиге. Кад гледам свој рад са стране, волео бих да има више преводилаца. Не објављује се наша
књижевност довољно, али схватам колико је мој рад важан, страст које се претворила у обавезу. Имам сад обавезу према својој култури и свом народу.
Ко су твоји сарадници? Пишеш ли ти у слободно време и чија дела тренутно преводиш?
У Славитуде имам више сарадника, именоваћу најближе јер је неопходно. Вилијам Вишковић који преводи Владимира Табашевића, Александра Југовића и Лазара Павловића, Весна Бојовић која је превела Лидију Дедуш, Изабел Цеперковиц Диас која је превела Шимона Цуботу и сад преводи Алекандру Батинић. Ту је Тамара Радевић, наша свестрана сарадница која нам је била у жирију за последњу награду, Нина Праштало и Миша Милутиновић који су студенти француског језика у Србији и који су били од великог значаја у последњем жирију јер познају француску књижевност, Софија Поповић коју нисам познавао и која је највеће изненађење, књижевна критичарка која има светлу будућност, запамтите то име и за крај, Александра Младеновић, новинарка која је са
великим ентузијазмом прихватила позив у жири и која је урадила изванредан посао. То су људи који су ми у последње време били најближи сарадници.
Пискарам нешто, имао сам договор са једним француским издавачем да му вратим рукопис, али то се одужило због силних послова. Тренутно преводим Лазара Ристовског, Вању Булића, Шабана Шаренкапића и Мухарема Баздуља, а за часопис, док буде било квалитетних писаца и ако желе да сарађују са нама, ми ћемо их преводити.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
