ТЕШКИ ТРЕНУЦИ: После свега рођење ћерке главна позиција

Она је у емисији код Јоване Јеремић, у "Новом Викенд Јутру" проговорила коме је посветила песме које певају многе генерације:

- Углавном сам већину песама посветила бившим љубавима... ''Ниси ти био за мене ни ја за тебе, нису све љубави сретне, не криви мене''... Не треба никада никога кривити, људи се сретну, укрсте се путеви, али се исто тако и разиђу. Не треба претити, правити проблеме - дала је савет Неда, па се потом осврнула на улогу мајке.

- Када сам родила ћерку, то је тада је то била моја главна позиција! Када добијете дете са некима кога одаберете, заувек вас чини одговорном, колико год оно имало година. Данас је жена и мајка, родила ми је дивне унучиће, али ми је и дан данас битно да обује папуче да јој не буде хладно! Мислим да је то сасвим нормално.

Затим је открила и поруку њене књиге "Зора је сванула" која носи назив песме коју је снимила пре неколико година:

- Највећа или најбоља, како год да се то окарактерише... Да, биле су нам сличне душе, вредне, самосвесне, одговорне, у једном периоду живота то је била јако лепа љубав, која се завршила трајним поштовањем! Причамо о давно прошлим временима... У мојој књизи је објашњено... Наслов носи јаку поуку. Толико сам пута мислила да ће ме проблеми појести, али су увек свитале зоре. Ово је књига о победама, о новим зорама, о борби... Колико год покушавали, не можете побећи од себе, никада!

Прочитајте још

ТАЈНЕ НЕДИНИХ ПЕСАМА "Водила сам тешке ратове због текстова"

14:04

НЕДА ПРЕ 4. ДЕЦЕНИЈЕ Црна коса и шишке - слика из `84 године

22:37

РУКА У РУЦИ: Никад виђена слика Саше а и Неде (ФОТО)

14:44

ЗЛАТА ОТКРИЛА: Прича о Неди и Саши је била пре ње!

13:46

Након тога је отворила душу о најтежим моментима у животу и траумама кроз које је прошла:

- Губитак родитеља, али и рат који је за нама. Била сам на службеном путу, често сам путовала... Нисам могла да се вратим... Имала сам стан од сто квадрата у центру Сарајева, стан родитеља, кафић на Илиџи, кућице у низу... Вредна имовина, сав труд је остао... Опљачкали, лишили нас десет година да уђем тамо... Никада више тамо нисам ушла. Почела је серија катастрофе, а ја ништа нити сам урадила, нити кога мрзим... Није ми било јасно како сам постала непријатељ граду који толико волим... Размишљала сам о свему, да ли треба наставити живети у тако грозном свету. Моја Јелена ми је дала снагу, тада је имала 12 година. Рекла ми је: ''Нећеш ваљда мама одустати због лудака који те мрзе, нећеш ваљда престати да певаш'' и то је било то. То ми је дало ветар у леђа! Паљење локала... Касније, новца што сам имала уложила сам у локал на Бановом брду који је запаљен 1999. те године...