Током последњих 25 година, након пада социјалистичког државног уређења које није благонаклоно гледало на испољавање религиозних убеђења, српски народ је поново открио православно хришћанство
Нажалост, прекид традиције је довео до тога да већина људи хоће да буде православна, и форсира то свим силама, али не зна како па често постаје “турбоправославна” и задовољава се спољним манифестацијама своје “вере” (које је заправо најчешће сујеверје и празноверје). Једна од ствари које би многи волели да знају, јесте како треба да изгледа православни дом, шта у њему све треба да буде.
Икона
Обавезни предмет. Увек се ставља на источни зид трпезарије или дневне собе. Основна је икона крсне славе, али се препоручује и икона Исуса Христа или Богородице; заправо, без иконе Исуса Христа све делује погрешно јер ипак је он Бог у хришћанству и светитељима не би требало придавати божанске атрибуте нити их обожавати. На том зиду не може бити никаквих других слика, гоблена и слично.
Немојте иконе куповати по вашарима и пијацама, већ само из цркви или из црквених, манастирских радионица. Морате је освештати у неком храму пре него што је поставите на њено место.
Фото: Н. Фифић
Прочитајте још
Кандило
Поставља се испред иконе, и премда може да гори непрестано, обично се пали о празнику и недељом. У њему је чисто сунцокретово уље на чију се површину ставља посебни жижак. Пламен у кандилу симболизује светлост Христовог учења и светлост живота светитеља пред чијом иконом гори. Кажу да ствара непоновљиву духовну атмосферу у дому, која се посебно урезује у душу детета.
Чирак и свећа
Стоје на почасном месту у кући, ако је могуће на сточићу испод иконе и кандила, и незаобилазни су при сваком кућном обреду и молитви. Симболизују исто што и пламен у кандилу. Славска свећа се гаси вином, а обично дувањем или влажним палцем и кажипрстом. Црква учи да се свећа у чираку пали тако што се човек прво прекрсти, затим помене Бога и крсну славу, пољуби свећу и затим је упали, по могућству шибицом.
Фото: Профимедиа
Просфора
Стоје на почасном месту у кући, ако је могуће на сточићу испод иконе и кандила, и незаобилазни су при сваком кућном обреду и молитви. Симболизују исто што и пламен у кандилу. Славска свећа се гаси вином, а обично дувањем или влажним палцем и кажипрстом. Црква учи да се свећа у чираку пали тако што се човек прво прекрсти, затим помене Бога и крсну славу, пољуби свећу и затим је упали, по могућству шибицом.
Босиљак
Једна од најароматичнијих биљака за коју се од давнина зна да је одличан и потпуно природни антисептик, а у Цркви симболише благодат Светог Духа. Набере се и сложи у киту, увеже у струку, осуши, и тако се држи. Свештеник се њиме користи за освећивање воде (чиме настаје света водица) пред славу.
Кадионица, жар и тамјан
Кадионица се такође држи на почасном месту, а може да буде од земље или метала, разних облика који на различите начине симболишу хришћанску поруку али су увек са њом у складу. У њу се ставља жар од дрвета, у данашње време и практични брикет, који се пали шибицом, након чега се на жар или брикет ставља тамјан који шири пријатан мирис. Црква тврди да “кадионица и жар симболизују нашу жарку љубав према вери и топлоту наше хришћанске душе“, док “мирис тамјана симболизује благот Светог Духа“. Употребљава се приликом сваке молитве, а каде се прво старији па млађи и то тако што се држи у десној руци и њоме се прави знак крста.
Фото: Јутјуб принтскрин/Epic Gardening
Библија
Хришћански дом не може да се замисли без ове књиге. Нажалост, код нас може јер се ми више бринемо о томе шта се на које црвено слово сме а шта не сме радити, него што знамо суштину вере којој припадамо, односно, суштине њене поруке. Лакше је отаљати своју “дужност” тако што ћемо се прекрстити кад седећи у градском превозу прођемо поред цркве, него љубити ближњег свог као себе самога, или старој просјакињи уделити барем сто динара, или прескочити пужа на улици јер је и он живо биће.
Хришћански дом не може да се замисли без ове књиге. Нажалост, код нас може јер се ми више бринемо о томе шта се на које црвено слово сме а шта не сме радити, него што знамо суштину вере којој припадамо, односно, суштине њене поруке. Лакше је отаљати своју “дужност” тако што ћемо се прекрстити кад седећи у градском превозу прођемо поред цркве, него љубити ближњег свог као себе самога, или старој просјакињи уделити барем сто динара, или прескочити пужа на улици јер је и он живо биће.
Фото: Профимедиа
Молитвеник
У питању је џепна књижица у којој су сабране разне молитве за разне прилике и потребе. Стоји пред иконом и из ње се читају заједничке молитве у породици. У њима ћете обично наћи “Оче наш”, “Богородице Ђево”, “Пресвета Тројице”, “Симбол вере” и “Царе небесни”, као и многе друге.
Освећење дома
Наравно, Црква каже да свештеник мора да вам освешта дом. Пре него што га позовете већ све ово горе наведено морате да спремите, мада је вероватно најбоље да се са њим о свему договорите. Освећење се обично врши пре подне, и углавном у мрсне дане, мада може и током поста. Наравно, не морате ништа од овога урадите. Ово је секуларна држава.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
