– Иза њих може да стоји досада, радозналост, опонашање другог детета или одрасле особе, али и узнемиреност. Истраживања су показала да деца која имају развијену једну од ових навика показују повишен ниво узнемирености у свакодневном животу. Дете сисање палца, грицкање ноктију, грицкање усана и слично користи као вид умиривања када се нађе у одређеној изазовној ситуацији – открива Николина Милосављевић, психолог и саветник за родитеље.
Фото: Профимедиа
Уколико дете повремено, на пример, грицка нокте и притом се не повређује, то ради несвесно или кад се налази у специфичним стресним ситуацијама, као што је контролни задатак у школи, тада се не треба бринути. У већини случајева деца која своју нервозу умирују на овај начин једноставно престану са тим до своје 16. године. Ове навике су одраз њиховог суочавања са анксиозношћу и променама на које наилазе током њиховог развоја.
Међутим, посебну пажњу треба обратити кад дете није имало ниједну од наведених навика, а онда се оне јаве у периоду након његове четврте године као нешто потпуно ново у дететовом понашању.
Фото: Профимедиа
– Узрок за то најчешће се налази у неком стресном догађају или више њих који су се накупили, као што су, на пример, пресељење, промена школе или вртића, развод родитеља – указује Милосављевићева.
Она открива цаке како да помогнете детету да се реши нервозних навика.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Не кажњавајте га – Немојте грубо ни да избацујете руке из дететових уста, нити да га ударате по рукама кад грицка нокте или гура прсте у уста. Ако прибегавате оваквом начину решавања „нервозне“ навике, може само доћи до појачавања узнемирености. Навика ће се можда изгубити, али ће узнемиреност код детета и даље постојати, па ће оно пронаћи неки други неадекватан начин умиривања.
Позабавите се узроцима – Иако је родитељима најлакше да се баве симптомима, а не узроцима, па се често одлучују да на дететове прстиће ставе љуту паприку или неки намаз горког укуса, ипак је то погрешан пут. Пре свега, потребно је открити узрок дететове узнемирености. Некада је довољно питати дете да ли га нешто посебно брине и кроз разговор сазнати шта му се мота по глави.
Замените нервозну навику новом – Кад родитељ нежно и емпатично упозори дете да су му руке тренутно у устима, важно је истражити у том тренутку шта се дешава у дететовој глави. Питајте га: „Како се сада осећаш? О чему тренутно размишљаш? Да ли имаш неке слике у глави? Хоћеш ли да те загрлим како би се осећао боље?“ Након тога можете се договорити шта би дете могло да уради уместо да грицка нокте, сиса прст и да му то буде начин који може да користи како би се утешио. Ако је дете млађе од пет година, нежно и благо склоните руку из дететових уста и понудите му загрљај као један од начина утехе.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
