Тамара Калинић је фармацеут, рођена је у Сарајеву где је живела до своје треће године. Због ратних околности Тамарини родитељи су такође успешни фармацеути, морали су да се преселе за Нови Сад, а из њих је остала изгубљена болница чији су власници били:
- То је прича коју никад нисам испричала али ме јако фасцинира као жену. Али, када год ми се догоди неки тежак тренутак сетим се и заправо помислим на ту причу зато што су моји родитељи отворили ту приватну болницу акупунктуре и јако им је добро ишло. Мој отац је заправо отишао у Нови Сад да отвори још један центар, пре него што је рат почео и кренуо је то да ради и да гради и када се рат десио они су морали да оставе све иза себе и да изгубе све што су имали буквално и да крену од нуле. То је нешто што мене често мотивише у животу, често кажем себи, ако си једном успео, и све пропадне не значи да не можеш успети опет, јер већ си имао нешто што си могао да направиш сам. Они иначе потичу из нормалних породица, нико им ништа није дао. Дигли су први кредит да отворе ту болницу. Потрошили су све паре, знам да ми мама каже: "Ми смо куповали чаршафе на кредит на крају када је болиницу требало опремити". Све су уложили у то, много су ризиковали, изгубили су све због таквих околности и то ме исто тако у животу научило да не знаш шта носи дан, шта носи ноћ. Теби може да иде супер и можеш да се осећаш да си на врху света али не значи да требаш да се опустиш - била је искрена Тамара Калинић.
Калинићева је детињство провела у Новом Саду, у коме није најлепше провела предшколске и школске дане, док јој је у средњој школи и на факултету у иностранству друшто било много квалитетније и лепше:
- Ја сам била проблематично мало дете, а после ми је средња школа ишла сјајно. Мислим да сам емотивно касно сазрела, можда касније него мој узраст. Имала сам предивну учитељицу Стану Гавриловић која је била најлепша улитељица на свету, са најдивнијим рукописом. Мислим да је неко ко је јако утицао на мене зато што је она неко ко је мене схватио као особу. Ја сам била јако креативна увек, али једноставно нисам могла да се уклопим у то као сад ти мораш то, сад мораш писана слова, сад мораш штампана. Никада нисам знала шта с езаправо дешава, а она је видела у мени ту неку моју креативну страну и рекла мојим родитељима: "Ништа се ви не брините, када она напуни десет година, то ће све да крене лагано". Дивна жена, јако сам била везана за њу, нажалост она је млада умрла и то је мене јако потресло, али скоро да нема дана да се ја ње не сетим јер мислим да је јако утицала на мене и на оно ко сам ја данас - испричала је Тамара у емисији "Балканском улицом".
Тамара се својом жељом и упорношћу врло брзо нашла у свету моде и дигиталног маркетинга.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".