Наиме, почетак грејне сезоне померен је за две недеље, са 15. октобра на 1. новембар, те су у минулом периоду удружења потрошача реаговала, јер, како наводе, грађани имају право на умањење рачуна како не би плаћали услугу која им није испоручена.

Грејну сезону на две недеље донекле је одложило и топло време, али су јутра и вечери били хладни зато су многи палили климе, грејалице и остала грејна тела, те се још тада полемисало да ли ће бити умењена рачуна и из тог разлога.

У разговору за за Радио Београд 1 Зоран Николић из Организације потрошача Крагујевац недавно је говорио о томе да грађани, ипак, имају право на увећање.

-Нема никакве дилеме. Закон је врло јасан, услуга која није испоручена, нема никаквог основа да се плати. Често се чује да грејање плаћамо током целе године, али то није тачно, плаћамо током грејне сезоне од 15. октобра до 15. априла. Рачун је разложен на два месеца, конкретно октобарски рачун дошао би на наплату у новембру. То значи – где није било грејања, на новембарским рачунима не треба да виде задужење за грејање осим фиксне накнаде која је 20-30 процената - изјавио је Николић.

Ко дефинише рачуницу?

Грејна сезона у Србији дефинисана је подзаконским актима, затим Законом о енергетици, Законом о заштити потрошача, као и одлукама локалних самоуправа. Сви они истовремено требало би у случају одлагања, односно неиспоручивања грејања да дефинишу како ће се то и на крају платити, објаснио је недавно Младен Алфировић из Националне организације потрошача Србије.

-Потрошачи који су у систему даљинског грејања су у неравноправној позицији у односу на јавна комунална предузећа. У највећем броју општина, они плаћају грејање током целе године, а не добијају услугу све време. Наравно да им због померања грејне сезоне, мора омогућити да остваре право на сразмерно умањење цене - изјавио је Алфировић.

(Блиц)

 

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".