Деценијама уназад живи и ствара широм света, а новинарима је открио где је његов дом.

- Тамо где потпаљујем огњиште и храним своју жени и децу и пријатеље. Сада живим у Истри, живим у Београду, ту на Дорћолу, и понекад у Загребу. Шетам се. Врло често идем даље, често у Америку, где снимам филмове. Био сам ове године два пута у Америци, и у Лондону. Ленка и ја смо на точковима - рекао је Шербеџија.

Фото: Тањуг

 

 

На балкану се више бави музиком, док се у свет отиснуо захваљујући глуми.

- Ја само глумим у театру на Бријунима. И то у представама моје жене. Некако заједно смо ми прошли тај живот, 1991. године смо се венчали у Београду, путовали смо, ишли, и у тим тешким временима смо били заједно. Некако је то наш потпис, и наших живота, и наше уметности. Ја Ленку ценим као редитељку. Гостујем у Београду врло често, готово сваког месеца у Београдском драмском позоришту. То је једини мој театар. Заправо сам углавном филмски глумац и још увек снимам филмове - рекао је Шербеџија.

На питање да ли је могуће да неко са наших простора не игра типске улоге и да не глуми странца, Раде је имао јасан одговор.

- Тешко. Зашто? Филм је истина. Филм настоји да буде истина. Не само када је документарни, него када је и играни филм. И ти не можеш на филму да играш правог Американца, ако ниси прави Американац. Односно, можеш код неких великих режисера који не раде те стереотипне филмове, јер Америка је исто саздана од људи који говоре енглески као ја. Дакле, они који су странци увек. Јер ти по акценту, без обзира колико ти енглески може бити одличан, али ти чујеш тај акценат и ниси прави Американац. Наш Беким Фехмиу, који је први направио један велики успех светски, исто је играо Рубирозу, Португалца, Италијана... Никада Американца. То је одговор зашто ми играмо странце - рекао је Шербеџија.

Фото: Н. Скендерија

 

 

Уметник се потом дотакао свог стваралаштва.

- Моје песму су увек или само љубавне, или неке тужне, или су политички ангажоване. И то је неки мој став као уметника, а ја сам и такве представе радио. Рецимо, ако узмете КПГТ, с којим сам се некада бавио, са театром Љубише Ристића, ми смо увек настојали да будемо у нашим представама и занимљиви, политички интересантнији, и протестни. На неки начин и дисидентни. И то јесте у бити сваког уметника, да преиспитује стварност, живот и друштва у којем живимо. Е, на тај начин ја имам те моје концерте. Говорим своју поезију која је на неки начин оштра и провокативна. Код мене су најважније речи - рекао је Шербеџија.

Раде је открио да прави књигу за енглеско тржиште, али не жели да је екранизује - објаснио је и зашто.

- Не размишљам о томе. Било је покушаја неких наших великих режисера да направе неки филм, готово играни о мени, а ја то никад нисам дозволио. Било покушај да један познати позоришни редитељ направи представу која би се звала мојим именом, ја то никад нисам дозволио. Због тога што не желим да копам по својим ранама и што мислим да је то право на моју приватност и желим је задржати за себе - рекао је Шербеџија.

(Курир)

 

 

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".