Са избеглим Русима је стигла и група Калмика, западномонголски народ будистичке вероисповести, која се населила у Београду. Стигло је око 600 Калмика, а највише их је било у Малом Мокром Лугу, Карабурми, око Цветкове пијаце и на Црвеном крсту.
Због ниског раста, изразито црне косе и широких глава са косим очима, Београђани су били веома радознали. Називали су их Кинезима, а тај надимак су носили све време током живота у нашој земљи.
Међу њима је стигло и неколико свештеника који су прву богомољу овој верској групи успоставили у изнајмљеним просторијама у Улици Војислава Илића, касније се селе у Метохијску улицу.
Како нису имали довољно новца за најамнину и опремање храма, свештеници су се обратили Министарству вере које је утицало на то да им се дозволи скупљање добровољног прилога.
Просторије су биле далеко од калмичког насеља, али и сувише мале - јавила се потреба за изградњом будистичког храма - првог у Европи без Русије. Београђани су се одазвали апелу суграђана и помогли. Индустријалац Милош Јаћимовић је поклонио 530 квадратних метара, 10 хиљада цигала и преко 7 хиљада комада грађевинског материјала. Многи су следили пример Јаћимовића, па се укључила и краљевска породица.
Прочитајте још
Калмички храм или кинеска црква се налазила на Звездари која је носила назив Будистичка, а данас носи име Будванска. Храм је био помаган из Токија, стигла је велика бронзана статуа Буде.
Ову групу је задесила тешка судбина Другог светског рата, па су избегли у Немачку. Данас су од храма остале само фотографије и документи.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".