Саичић је у Београду ступио у Пешадијску подофицирску школу, па се након завршетка и вратио у родну Црну Гору где је постављен за ађутанта Васојевићке бригаде. Због жеље да се усаврши ступа у турску војску као поручник царске гарде, али се ту задржао кратко.
''Намирисао'' је сукоб на Далеком истоку и одлучио да пређе у Манџурију где је ступио у руску војску са чином поручника. Убрзо долази до рата између Русије и Јапана за превласт над Манџуријом и Корејом, а у овим крвавим борбама у далеким земљама је рањен чак три пута.
У близини Владивостока, две војске су се нашле у непосредној близини. Јапански командант је тражио да један руски јунак изађе на мегдан. Када је чуо од свог команданта шта се тражи, Саичић је одмах иступио и затражио коња и једну оштру сабљу. Убрзо су се њих довјица нашли на мегадну, очи у очи.
Фото: Википедија
Звецкање сабље је одјекивало војним пољем, чак је и јапански командант посекао Александра по челу. Крв му се сливала низ лице када је скочио и пресекао јапанског борца. Саичић је одао пошту палом борцу, а затим се окренуо ка свом команданту и рекао да је задатак испуњен.
Буктиња рата није успела да га убије, већ се вратио у отаџбину. Касније, на Цетињу се запалио краљев двор, а нико се није усудио да уђе и спаси драгоцености. Саичић је храбро и одлучно ушао унутра и избацивао ствари кроз прозор.
Прочитајте још
Када је завршио, видео је да степенице нису у функцији и да ће морати да скочи. Приликом пада се повредио и преминуо у болници у 38. години живота.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
