Овога пута, певач је причао о своме животу, од детињства па до данашњих дана.

У сусрет јубилеју 50 година на музичкој сцени, који ће обележити са два концерта, Илић је евоцирао успомене и на своје професионалне успехе.

- Живим најнормалније. Дођите у Вишњичку бању да питате мој комшилук и уверићете се. Свакодневно идем на пијац, до поште, у маркет. Какве припреме за концерт, тога нема. То је дан као и сваки други - казао је он на почетку разговора, па додао да за добру форму може да захвали умереној физичкој активности.

Фото: Д. Мишић

 

- Као гимназијалац сам се бавио гимнастиком и остала ми је навика и данас да свако јутро после устајања 10-15 минута вежбам.

На помен детињства, које је провео у родном Мрчајевцу, Мирослав каже да је било неупоредиво боље него што је одрастање садашњих генерација.

- Откако смо ушли у еру потрошачког друштва, ја стално својим пријатељима говорим да мрзим паре, они ми не верују. Јесте, ја све ово што сада радим је због пара, исто као што свако други свој посао ради за новац. Али, ићи толико далеко да новац буде главна и једина ствар... То ја, као романтични магарац, не могу да схватим. Ово вам кажем јер ме питате за моје детињство... Немате појма која је радост била кад дође пролеће и птице почну да се гнезде, а мој брат од тетке и ја се такмичимо ко ће имати разноврснију колекцију тих јаја. А данашње генерације не можете никако да обрадујете, њих ништа не радује јер све имају - говори он.

Поносан је на своју каријеру, мада каже да има ствари које би променио да може да врати време.

- Тек сам 1982. схватио у шта сам се упустио и постао свестан свега шта се дешава око мене. Тек тада сам био сигуран у свој посао, али то не значи да сам могао да се опустим. Има песама којих би се са ове дистанце радо одрекао, али исто тако свестан сам да има песама које ће ме надживети.

Питање да ли се плаши смрти насмејало га је, а уследио је и неочекиван одговор.

- Ма дај, злато моје (смех). Ма какви, старимо и то је нормално. Родиш се, па иде детињство, младост, онда полако старимо и на крају иде смрт, а бог ће да каже кад.

Фото: Р. Радетић

 

Познато је да је певач некад воле да пије алкохол, али каже да је за њега то далека прошлост.

- Тога у мом животу нема 33 године. Тачно у марту 1989. попио сам чашицу алкохола последњи пут. Рекао сам себи: "Мирославе, то није за тебе, немој да ти је више пало на памет у животу". Хвала богу од тада никад више - наводи он.

Каже да му се није дешавало да данима не долази кући кад се напије, као и да је знао месецима да се лечи после пијанства. Једна од неславних епизода које се сећа јесте та кад је супрузи Гордани запалио гардеробу јер му је рекла да нема шта да обуче.

- Истина је (смех). Замислите човека будалу који жени запали сву гардеробу... Не поносим се тиме, али не одричем се ничега што сам урадио, па макар то било и лоше - испричао је Илић у емисији "Сценирање".

Фото: АТА имагес

 

 

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Мирослав Илић - ретроспектива каријере

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".