Епидемиолог др Ивана Беговић-Лазаревић из Центра за превенцију и контролу болести Завода за јавно здравље Београда каже да се ефекти овог цепива најпре уочавају на гениталним брадавицама с обзиром на то да се канцерозне лезије грлића материце испољавају тек десетак година након инфекције:
- Аустралија је о трошку осигурања увела ХПВ вакцину за девојчице 2007. Већ у периоду од 2008. до 2012. учесталост кондилома се смањила за 61 одсто, а у последњих 10 година за 90 процената.
Од других препоручених вакцина за децу на листи су цепива против варичеле, грипа, хепатитиса А, ротавируса, вакцина против менингкокока.
- Сва ова цепива су високоефикасна, али држава када планира које ће да финасира у обзир узима број инфицираних односно јавно здравствени значај - каже епидемиолошкиња Беговић-Лазаревић.
Фото: ТВ Пинк принтскрин
- Практично говорећи хумани папилома вируси (ХПВ) су толико масовно распрострањени да једино имунизација против њих може да спречи велики број карцинома које узрокују.
ХПВ чини велику групу вируса, од којих су неки сојеви канцерогени и изазивају карцином грлића материце и друге малигне болести.
Претпоставља се да најмање 80 одсто сексуално активних особа оба пола током живота има ХПВ инфекцију. Хумани папилома вируси се доминатно преносе сексуалним путем и то вагинално, анално и орално.
Србија је на петом месту у Европи по броју оболелих и смртних случајева од карцинома грлића материце.
Према подацима Инситута за јавно здравље "Батут" за 2015. годину, у Србији је постављена дијагноза цервикалног карцинома код 1.095 жена а 424 жена је изгубило живот од ове болести.
Фото: Министарство
