Рат исцрпљивања како га је назвао египатски председник Гамел Абдел Насер, био је ограничени рат између Египта и Израела који се водио од 1968. године до 1970. године. Отпочео га је Египат у намери да заузме Синајско полуострво које је изгубио у шестодневном рату.
Тај период карактерише интензиван електронски рат између израелских и арапских снага.
Јуна 1968. године почео је египатски артиљеријски напад на подручје Суецког канала. Септембра 1969. године отпочиње израелска кампања ваздушних напада на Египат. У тим годинама Израел је користио за стратегијско извиђање египатске територије извиђачку верзију авиона Пхантом-ИИ РФ-4Е, који је био оспособљен за дневно и ноћно извиђање.
Фото:Јутјуб принтскрин/crux, wikimedia
БЕСПИЛОТНА ЛЕТЕЛИЦА: Теледyне Рyан 1247
Формирањем ракетног кишобрана уздуж Суеца то је извиђање било онемогућено. Зато Израел купује од САД изванредну подзвучну беспилотну извиђачку летелицу типа Теледyне Рyан 1247. Летелица је с висине од око 15.000 м без проблема извиђала египатску територију.
Поседовање беспилотних летелица Израел је држао у великој тајности. Летелица је базирана у тајној бази на Синају, а лет је лично одобравао израелски премијер Голда Меир.
Прочитајте још
У блиским ваздушним борбама 11. септембра 1969. године израелска ловачка авијација обара 12 египатских авиона. Израелско РВ 7. јануара 1970. године напада египатске циљеве код Суецког канала. Израелци сумњају да у ваздушним борбама на страни Египта учествују и совјетски пилоти. Та претпоставка је била тачна.
СССР је 4. априла 1970. године потврдио да су у ваздушним борбама на страни Египта учествовали и совјетски пилоти. Током овог сукоба Египат и Сирија су заједно изгубили 139 авиона, док је Израел изгубио само 16 авиона. Већина авиона је оборена у ваздушним борбама. Примирје је прихваћено 7. августа 1970. године.
Фото:Јутјуб принтскрин/crux, wikimedia
Египат је изгубио 113 авиона по типовима:
- 68 МиГ-21,
- 20 МиГ-17,
- 23 СУ-7
- 2 ИЛ-28.
Сирија је изгубила 26 авиона по типовима:
- 18 ловаца МиГ-21
- 8 МиГ-17.
Израел је изгубио 16 авиона и то од дејстава ловачких авиона МиГ-21 којима су управљали совјетски пилоти. По типовима Израел је изгубио:
- 1 авион А-4Е Скyхаwк,
- 4 ловца Мираге-ИИИ,
- 9 ловаца Ф-4 Пхантом
- 2 извиђачка авиона РФ-4Е.
У операцији „Кавказ” СССР је ангажовао између 100 и 150 пилота и 36 ловаца типа МиГ-21МФ. Изгубио је укупно 4 ловца МиГ-21МФ, а три пилота су погинула.
Терен Блиског истока за обе суперсиле од почетка ескалације кризе на овом подручију био је полигон за демонстрацију политичке, али и војне силе. Посебно највише се истакло испробавање савремене војне технике, коју су оба супростављена табора достављали савезницима на терену да буде испитана у различитим условима. Понекад испитивање такве технике било је веома осетљиво, посебно ако се односило на прикупљање информација о ривалу и кретању његових трупа.
Такве акције биле су у почетку веома осетљиве и није било пожељно да више људи зна за овакве тајне операције, па су у њима искључиво, да би се тајност одржала, укључени били сами испоручиоци. Такав случај је био и са упоребом својетског извиђача МиГ-25Р на небу Синаја и Израела. Када се појавио совјетски суперсонични ловац МиГ-25 постао је ноћна мора сваког западног пилота, а посебно ваздухопловних стратега који су на његов помен доживљавали главобољу.
Фото:Јутјуб принтскрин/crux, wikimedia
Главобоља је долазила од екстремно великих брзина које је овај ловац развијао. Запад је о самом ловцу знао веома мало, па је његова појава повећала финасијска улагања у нове генерације ловаца. Потреба за информацијама о кретању израелских трупа, настала је из фрустрације египатског председника Гама Абдел Насера који је у шестодневном изненадном нападу Израела, на ову државу изгубио комплетно Синајско полуострво. Синај се морао по сваку цену вратити Египту, па је у ту сврху кренуо процес поновног опремања египатске армије техником и сврсисходнијом обуком свих родова војске.
Осим тенике и обуке за повраћај Синаја биле су потребне и обавештајне информације о кретању и јачини израелских трупа и распореду на Бар -Лев линији, које нису могле бити прикупљене убацивањем агената на територију Синаја.
Ситуација је постала још гора, јер су Израелци у периоду од 1968-1970. интензивно почели да упадају у египатски ваздушни простор са својим извиђачким авионима РФ-4Е Пхантом 2 који је био оспособљен за дневно и ноћно снимање. Када су Египћанима стигли ракетни системи Волхов, КуБ и Нева, извиђање је прекинуто.
Москва је обавестила Каиро, да ће у Египат стићи неколико извиђачких авиона МиГ-25Р којима ће управљати совјетски пилоти, а на терену бринути руско техничко особље. Од Египћана се тражило само да се на аеродромима где ће бити базирани авиони повећа обезбеђење и да капонири и хангари за смештај летелица буду довољно издвојени од било каквих радозналих погледа, официра и војника који нису били ангажовани у самој операцији.
Фото:Јутјуб принтскрин/crux, wikimedia
Данас је ова ескадрила позната под ознаком X-500.
Намена ескадриле била је да Египћанима буду достављени адекватни и обавештајно употребљиви аеро-фото снимци, и да се, ако буде могућности, чак и борбено верификују стварне могућности авиона над америчким и француским ловцима, са којима је располагао Израел.
Први мигови 25Р почели су да слећу на аеродром код Каира већ средином 1971. године. Негде се у литератури спомиње и датум 10. октобар 1971, али то нико није могао да потврди ни у једном документу после расапада СССР-а. Већина података о овој операцији сазнала се из мемоара опитног пилота Степана Микојана, иначе сина познатог совјетског политичара Анастаса Микојана и синовца Артема Микојана једног од конструктора авиона МиГ. Читав план прелетања израелске територије замислио је пуковник Кармалов главни ваздухопловни саветник египатске владе, а први лет требао је да изведе опитни пилот Николај Стогов.
ПРВИ ЛЕТ
За први лет изабрана је била недеља, када се на аеророму налазио релативно мали број људи, јер су остали били ангажовани на различитим задацима ван базе. МиГ-25Р био је смештен у армирано бетонском склоништу, где га је совјетска екипа техничара припремала за лет. Египћанима у који Совјети нису баш имали поверење због претеране брбљивости је речено да авиони морају бити темељито технички прегледани и да нема говора о било каквом полетању, осим да је могуће краткотрајно рулање по стајанци и провери рада мотора.
Фото:Јутјуб принтскрин/crux, wikimedia
На дан полетања совјетски техничари су до пола отворили врата главног капонира, када се зачула бука мотора које је пилот Стогов стартовао, али на минималном режиму рада. Када је дошао моменат за извршење задатка врата капонира су се до краја отворила, а МиГ-25Р излетео и кренуо према писти. Египћани који су се затекли поред писте могли су само немо да посматрају узлетање совјетског ловца у пуном форсажу, који се пењао да достигне свој оперативни плафон лета.
Стогов је тад радио везом добио информације о задатку: Снимити положаје израелске армије источно од Суецког канала. Брзина којом се кретао МиГ-25Р износила је 2.800 км на час. Иначе израелски радари су полетање МиГ-25Р регистровали одмах пошто се винуо у ваздух. Тада је на једном од аеродрома а Суецу дата моментала узбуна, па се у ваздуху одједоном нашло чак 30 ловаца Фантом 2. Међутим Миг 25Р се налазио на висини од 25.000 метара, док су фантом оперативно могли да досегну само 15.000 метара. Код израелаца се јавила фрустрација на немоћ, да могу само пратити ловац који је летео више од њих и да несметано оперише по њиховој територији. Летови су се наредних дана и месеци наставили, па су први МиГ-25 примећени и на небу изнад Тел Авива, где су могли да прате авионе, али ништа да ураде, јер су били инфериорни према МиГ-25. Обавештајни подаци који су прикупљени омогућили су египатској армији да уочи слабе тачке на линији Бар Ел Лев као и да постигну изененађење које је дочекало израелску армију на дан јеврејског празника Yом Кипура ( у литератури познат и као Четврти арапско-израелски рат). Међутим после годину и два месеца од почетка операције стигла је наредба Москве да се ескадрила X-500 врати у Совјетски Савез због погоршаних египатско-совјетских односа после смрти Насера и доласка на власт његовог сарадника Анвара Ел Садата (Мухаммад Анwар Ел Садат). Именовани је касније ликвидиран 1982 године у нападу исламиста током војне параде, што нема везе са овом причом.
Прича о МиГ-25 на небу изнад Блиског истока ту се није завршила. Иако је Египат опет војно поражен, а масовни губици у техници надокнађени совјетском војном помоћи која је достављана ваздухом, децембра 1973. МиГ-25 поново стижу у Египат. Слични летови су настављени, али овај пут Израелци се обраћају својим покровитељима Американцима, који им достављају ракете ваздух-ваздух АИМ-7 Спарроw са којима су требали да оборе МиГ-25. Интересантно је да је ова ракета до тада имала веома низак степен обарања. У вијетнаму свега 10% (амерички ловачки пилоти оборили су 59 авиона испаливши 612 Спарроw). Ипак са њима су могли да дејствују против циљева у долету на већој висини. Међутим, постојао је само један услов, морали су да сазнају тачно време доласка извиђача МиГ-25 Р у израелски ваздушни простор.
Једном приликом израелцима је то умало пошло за руком, али проблем је био у близинском упаљачу ракете АИМ-7 који није ефикасно одрадио, због како се нагађало, брзине самог МиГ-25 који се налазио ван зоне уништења бојеве главе, када ју је близински упаљач активирао. Другом приликом наводно су бродски радари 6.Флоте уочили један совјетски МиГ-25Р који је бежећи од фантома летео брзином од 3,2 маха.
Ову информацију није нико демантовао ни потврдио. Међутим остало је спорно у целој овој причи колико су заиста совјетски МиГ-25 улетали у дубину израелске територије, као и да су приче о летовима над Тел Авивом заправо фама. У том контексту вредан је податак да при пуној брзини МиГ-25 Р потребно 180 км за заокрет од 180 степени. У причу о МиГ-25 над небом Леванта укључили су се и Сиријци, који су такође добили извиђачку верзију и са њом су опасно нервирали Израелце у извиђачким мисијама.
Фото:Јутјуб принтскрин/crux, wikimedia
ПРВО ОБАРАЊЕ МИГ-25
Израелци су прву и то ловачку верзију МиГ-25, успели оборити тек 13. фебруара 1981. године после добро припремљене заседе комбиноване од авиона РФ-4Е и ловаца Ф-15А уз помоћ Е-2Ц у улози Авакса.
КАРАКТЕРИСТИКЕ МИГ-25:
- Дужина: 22,30 м
- Ширина: 14,06 м
- Висина: 6,5 м
- Тежина празног авиона: 20.600 кг
- Максимална брзина: 3.920 км/х
(Курир)
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
