Новинар "Вечерњих новости" је 2003. године обавио интервју са глумцем свега две недеље пре његове смрти. Текст преносимо у целости.
"Одговарајући Нели Ержишник, чије писмо су "Вечерње новости" објавиле 5. априла 2003., Чкаља је помало пророчки одговорио: Сат ми је остарио и престао да ради.
Миодраг Петровић Чкаља није био одушевљен новинарским наваљивањима да даје иинтервјуе. Тако је било и у недељу 6. октобра 2003. године кад га је у телефонском разговору замолио да одговори на писмо Неле Ержишник упућено из Загреба поводом вести да "Чкаља гладује".
- Који новинар? Које писмо? - био је неуобичајено неповерљив Чкаља. Сетио се у прави час њиховог дружеља у Книну, пре двадесет година. "Београдска естрада" је са великом екипом певача и глумаца гостовала у Далмацији. - Пошто сте ви избегавали авион, шеф естраде Раде Мумин је тражио да вас дочекам у Книну и да вам осигурам такси - подсетио је новинар Чкаљу. - Тражили сте да таксиста има добро и уредно возило, да навија за Звезду, да мало прича и, наравно, да је Србин.
Фото: Архив Новости
- Па, да сећам се, како не. У Книну смо у зору , јер је воз стигао врло рано, пили чај, а после ме је у Задар и даље возио... сетио сам се, добри Васо. Срео сам га пре две године у Београду. Све је изгубио и остао му је само ауто. Велико је зло снашло тај добри народ.
Прочитајте још
Атмосфера се тада откравила и Чкаља је пристао да одговори на Нелино писмо објављено дан раније у "Вечерњим новостима".
Фото: Архив Борбе/ Фотодокументација Борбе
- Хвала на сећању и незабораву на дечју ТВ емисију "Колико је сати" - сећаш се Ти. Не знам, веруј ми. Сат ми је остарио и престао да ради - био је то последњи Чкаљин помало и пророчински интервју.
Из осталог дела снимљеног интервјуа, који је у касетофону чекао објављивање, Чкаља је, међутим, деловао оптимистички.
- Како оцењујете промене? - подсетили су га на претходни дан 5. октобар.
- Променило се доста тога. Зида се на све стране . Сад ко то зида и како зида... Људи боље живе, лепо се облаче и мислим да се доста напредовало.
- Може ли се боље и више?
- Може, како да не, и ја се надам врло брзо - одговорио је Чкаља и упозорио да више пажње у ери Интернета и компјутеризације треба поклањати општој култури младих. - Доста гледам квизове на телевизији. Ти млади људи не умеју да одговоре на питање које смо ми онако офрље знали да одговарамо.
Фото: Архив Борбе
Да ли вас је неко из власти звао после вести да тешко живите?
- Не, не, нико... знају они да то није баш тако.
- Како Чкаља стварно живи?
- Као и сваки пензионер. Не може друкчије, немам никаква друга примања сем пензије. Измишљају свашта . Чкаља гладује! Не , где то има. Па, не гладује овај мој комшија који има пет хиљада пензију. Мучимо се, довијамо се...
Чкаља је остао увек скроман. Још смо причали како ћемо се наћи у његовој брвнари "коју са Чедом завршава близу Барајева". Жалио се да су му у Београду лети несносне врућине.
- Биће ми лепо кад дође лето да изађем из овог бетона, изнесем столицу пред брвнару, скувам кафу...
Нажалост, велики глумац није дочекао кафу пред брвнаром."
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из највеће новинске архиве на овим просторима, штампарије Борбе, а овај чланак је изашао у Вечерњим новостима, 22.10.2003., два дана након Чкаљине смрти *
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
