Novinar "Večernjih novosti" je 2003. godine obavio intervju sa glumcem svega dve nedelje pre njegove smrti. Tekst prenosimo u celosti.
"Odgovarajući Neli Eržišnik, čije pismo su "Večernje novosti" objavile 5. aprila 2003., Čkalja je pomalo proročki odgovorio: Sat mi je ostario i prestao da radi.
Miodrag Petrović Čkalja nije bio oduševljen novinarskim navaljivanjima da daje iintervjue. Tako je bilo i u nedelju 6. oktobra 2003. godine kad ga je u telefonskom razgovoru zamolio da odgovori na pismo Nele Eržišnik upućeno iz Zagreba povodom vesti da "Čkalja gladuje".
- Koji novinar? Koje pismo? - bio je neuobičajeno nepoverljiv Čkalja. Setio se u pravi čas njihovog druželja u Kninu, pre dvadeset godina. "Beogradska estrada" je sa velikom ekipom pevača i glumaca gostovala u Dalmaciji. - Pošto ste vi izbegavali avion, šef estrade Rade Mumin je tražio da vas dočekam u Kninu i da vam osiguram taksi - podsetio je novinar Čkalju. - Tražili ste da taksista ima dobro i uredno vozilo, da navija za Zvezdu, da malo priča i, naravno, da je Srbin.
Foto: Arhiv Novosti
- Pa, da sećam se, kako ne. U Kninu smo u zoru , jer je voz stigao vrlo rano, pili čaj, a posle me je u Zadar i dalje vozio... setio sam se, dobri Vaso. Sreo sam ga pre dve godine u Beogradu. Sve je izgubio i ostao mu je samo auto. Veliko je zlo snašlo taj dobri narod.
Pročitajte još
Atmosfera se tada otkravila i Čkalja je pristao da odgovori na Nelino pismo objavljeno dan ranije u "Večernjim novostima".
Foto: Arhiv Borbe/ Fotodokumentacija Borbe
- Hvala na sećanju i nezaboravu na dečju TV emisiju "Koliko je sati" - sećaš se Ti. Ne znam, veruj mi. Sat mi je ostario i prestao da radi - bio je to poslednji Čkaljin pomalo i proročinski intervju.
Iz ostalog dela snimljenog intervjua, koji je u kasetofonu čekao objavljivanje, Čkalja je, međutim, delovao optimistički.
- Kako ocenjujete promene? - podsetili su ga na prethodni dan 5. oktobar.
- Promenilo se dosta toga. Zida se na sve strane . Sad ko to zida i kako zida... LJudi bolje žive, lepo se oblače i mislim da se dosta napredovalo.
- Može li se bolje i više?
- Može, kako da ne, i ja se nadam vrlo brzo - odgovorio je Čkalja i upozorio da više pažnje u eri Interneta i kompjuterizacije treba poklanjati opštoj kulturi mladih. - Dosta gledam kvizove na televiziji. Ti mladi ljudi ne umeju da odgovore na pitanje koje smo mi onako ofrlje znali da odgovaramo.
Foto: Arhiv Borbe
Da li vas je neko iz vlasti zvao posle vesti da teško živite?
- Ne, ne, niko... znaju oni da to nije baš tako.
- Kako Čkalja stvarno živi?
- Kao i svaki penzioner. Ne može drukčije, nemam nikakva druga primanja sem penzije. Izmišljaju svašta . Čkalja gladuje! Ne , gde to ima. Pa, ne gladuje ovaj moj komšija koji ima pet hiljada penziju. Mučimo se, dovijamo se...
Čkalja je ostao uvek skroman. Još smo pričali kako ćemo se naći u njegovoj brvnari "koju sa Čedom završava blizu Barajeva". Žalio se da su mu u Beogradu leti nesnosne vrućine.
- Biće mi lepo kad dođe leto da izađem iz ovog betona, iznesem stolicu pred brvnaru, skuvam kafu...
Nažalost, veliki glumac nije dočekao kafu pred brvnarom."
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz najveće novinske arhive na ovim prostorima, štamparije Borbe, a ovaj članak je izašao u Večernjim novostima, 22.10.2003., dva dana nakon Čkaljine smrti *
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
