Објаву је почела помињући првог хрватског председника Фрању Туђмана: "На данашњи дан умро је друг Туђман. Ушао је у хрватску историју као отац ове и овакве домовине. Хрватске су улице пусте. Нема демонстраната који би урлали истину о овој и оваквој домовини, прозивали покојнога друга, тражили промену. Сад и овде. Напротив, ако је веровати медијима, Хрвати су синоћ још једанпут колективно свр*или урлајући: “Хрватска, Хрватска, Хрватска…” Увек је тако кад “коцкасти” Хрватској такну клиторис баш тамо где треба. Може ли више? Има ли боље него кад оно нешто “коцкасто” спраши комад коже у нечију мрежу или кад противничко нешто спраши комад коже у стативу? Не, не може више. Не, не може боље. Зато Хрватска данас слави. МИ СМО ПОБЕДИЛИ!
Фото: принтскрин јутјуб RTS TV lica, kao sav normalan svet - Zvanični kanal
Ко смо ми, деца друга Туђмана? Ми смо продавачица која месечно зарађује три и по хиљаде куна, пет стотина евра, све су суботе радне и понека недеља. “Госпођа” мора без питања да плати детету излет у Загреб, школа наређује. Цена ситница. Четири стотине осамдесет куна. У цену је укључена и посета Сабору. Продавачица има двоје деце, питала ме како ће то платити. Рекла сам јој, буните се. Бунила се. Па су јој дали педесет посто попуста. Ми смо и стотине хиљада пензионера и пензионерки које није побила корона па сад месечно добијају, они срећнији, три хиљаде куна. Весели пензионери и пензионери радују се Божићу, за унучиће ће испећи колаче, то је најјефтиније. Је ли то јефтино? Комадић путера тридесет куна. Струја, вода, лекови…
О храни нећу. У контејнерима се увек нешто нађе. Или комад меса или која боца. Боца по боца, боца по боца. Боца по боца… Убости пластичну боцу. То је хрватском пензионеру готово исто као оно што се хрватском националном полном органу догоди кад Маркинос погоди стативу.
Ми, мислим, ми Хрвати, знамо кад треба да се дигне глас. Вриснути треба, викати треба, урлати треба, режати треба само кад група оног нечег одевена у црвене и беле квадратиће које ми од миља зовемо “коцкицама”, је... геометрију, изведе, како то надахнуто зна рећи њихов вођа, домољубни чин.
Фото: Профимедиа
Ништа немам против фудбала. Схватам да је то криминал у коме неки зарађују више, други мање. Утакмице се намештају, политичари корумпирају, трговци фудбалским месом знају цену сваког председника сваке државе на кугли земаљској или прецизније, владари држава знају цену сваког фудбалског функционера.
Прочитајте још
Фудбалери су у злату плаћена бића којима баш нико не би требало да завиди. Већ као деца улазе у свет у коме постоји само трчање, гурање коже, пуцање и тренерово урлање. Необразовани одлазе у пензију у тридесетој да би им онда лопине одрале кожу и ослободиле их и јахти и курви и вила и кеша. Питам се, док гледам како “коцкасти” јуре и на мом екрану, је ли бар један од њих мисли на домовину или се све ипак може свести на генијалну реченицу коју је изрекао “коцкасти” Ловро Мајер након победе над Бразилом: 'Коначно ће се Доминик Ливаковић добро продати'.
А ми? Ми? И ми смо задовољни. Све је добро кад се добро св*ши", написала је Рудан.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
