Лујза Крикрнер је рођена у Београду 1865. године у породици инжењера Фридриха Крикнера. Он је био ангажован на изградњи двора "Старо здање", а заљубљен у околину, одлучио је да сагради летњиковац за своју породицу у околини Аранђеловца.
У Кнежевој сали су Аранђеловчани приредили бал за официре који су били на вежби тог лета у околини. Игром случаја је то био батаљон тада потпоручника Живојина Мишића. На балу су се нашли и Лујза и њена породица. Тада почиње њихова љубав.
Немци швајцарског порекла, Фридрих и породица су противили Лујзином избору. Ипак, она је постала супруга српског официра. Он је био сељачки син, са малом поручничком платом, а тада су војници били осуђени на честу селидбу. Кључно је било што је постојала разлика у вери. Они су били протестанти, док је млади поручник био православац. Лујза је ипак побегла, а родитељи су одбили да дају мираз. Венчали су у православној Вазнесењској цркви у Београду.
Фото: Википедија
Преживела је повлачење преко Албаније, а као цивил је послата у Француску. Одатле се придружила свом мужу који је био у Солуну, спремајући коначни ударац. Живојин се из рата вратио као војвода, али нарушеног здравља, те умире 1921. године.
Постала је мајка три сина и три ћерке. Синови Радован, Александар и Војислав су сви били војници. Радован је достигао чин потпуковника, али је у Априлском рату заробљен и пребачен у Немачку одакле се није вратио. Друга два брата крију још тужнију судбину.
Прочитајте још
Фото: Архива Новости
Александар је после слома државе након Априлског рата одлучио да се придружи Југословенској војсци у отаџбини Драгољуба Михаиловића. Достигао је чин Мајора. Заробљен је, нажалост, 6. децембра 1941. године када је окупатор покренуо офанзиву на Равну Гору под називом "Операција Михаиловић". Вођа четничког покрета је успео да побегне, са друге стране Мишић није био те среће. Њега су Немци заробили, а касније и стрељали. Његова мајка, када је чула за ове вести, она је променила веру, прешла у православну и добила име Магдалена. Говорила је да је стрељањем Александра из њених вена истекла немачка половина крви. Добио је орден Карађорђеве звезде постхумно од владе у егзилу.
Други син, Војислав, придружио се НОБ-у. Сходно својим социјалистичким опредељењима, придружио се чети код Љига и постао члан Комунистичке партије. Повремено се среће са братом, где га Александар убеђује да пређе на њихову страну. Он је такође ухапшен, када и Александар, али је успео да побегне. Одређено време је провео у логору на Бањици. Био је један од сведока на суђењу генералу Дражи Михаиловићу. После рата је радио као повереник за пољопривреду, али је све то стало када је ухапшен и послат на Голи оток због Стаљинистичких уверења. По повратку, радио је у Градском зеленилу, а преминуо је у Београду 1974. године.
Фото: Архива Новости
Лујза, или Магдалена, је премиула 1956. године, а рат јој је узео два сина. Трећи је провео три године у затвору, управо ухапшен од стране оних за које се борио. Сахранила је једну ћерку, Елеонору, а са Анђелијом, најмлађом, је живела до последњег дана. Муж се није вратио исти након повлачења преко Албаније, па је и он преминуо убрзо након завршетка Првог светског рата.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
