У Европи је епидемија птичјег грипа, саопштио је Европски центар за превенцију и контролу заразних болести. На зараженим фармама убијено је 50 милиона живине. Какав је пут преношења вируса, колики је ризик ширења на популацију и како да знамо да вирус који 1977. заразио сто људи није мутирао, објаснио је у "Јутру" на Првој проф. др Бранислав Тиодоровић.
- Ово што сада имамо, овако истакнуто, одвија се већ од краја 2019. године, а у 2020. број је почео нагло да расте. Ове године је запажање да је велики број забележен код дивљих птица, па код живине у Францукој, Великој Британији и Мађарској. Нама је и прошли пут, сада већ давне 2005. године све почело у северном делу Војводине. Одатле је дошло прво заражавање - рекао је др Тиодоровић и додао:
- Ми смо имали прошле године у Београду, односно у Земуну на Дунаву су забележена дијагностикована обољења птичјег грипа код лабудова. Ово за сада у Србији се одвија искључиво код дивљих птица, нема забележених појава код живине. Мислим да је ово питање за ветеринарску управу наше земље, али рећи ћу вам да немамо ову болест код људи, иако се ради о вирусу који је заразнији. Може се очеквиати да ће бити преношења, јер други тип се преноси са живине на људе - рекао је професор.
Једна група људи треба нарочито да буде на опрезу, истакао је др Тиодоровић.
Прочитајте још
- Преношење са човека на човека није забележено, али не можемо да тврдимо да неће доћи до мутирања. Поседује ту способност и временом се може стећи та могућност. Није ништа званично забележено, али оболевају пре свега они који раде на живинарским фармама, они који су у контакту са зараженим птицама и живином. То су ипак спорадични случајеви, вирус нема ту моћ да се лако може преносити са птица на људе. Мислим да треба да будемо опрезни, нарочито они који раде са живинарским производима, сви они који су у контакту са загађеним предметима од стране птица и живине. Обично су благе клиничке слике, али када се присетимо 2015. године, имали смо теже слике. У Холандији је ветеринар који је радио на фарми преминуо од ове болести. Ветеринари су ти који у првом плану треба да буду опрезни - објаснио је др Тиодоровић.
Научници страхују да због преношења вируса са човека на човека може да дође до епидемије, а проф. др Бранислав Тидоровић је истакао да су шансе за то минималне.
- Мислим да је та могућност мала или никаква. Можда је нешто озбиљније у Кини, тај вирус може лакше да се пренесе, али овај облик који ми сада имамо и који је присутан већ две године, не. Треба да обратимо пажњу на праћење и то је све. Што се тиче хране коју једете, доказана је једна ствар - све што је термички обрађено, са температуром преко 100 степени, не може да буде начин преношења. Храна је сигурна, било да се ради о месу или јајима - објаснио је професор.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".