Даница је открила детаље везане за своје почетке и изразила незадовољство везано за положај глумаца , на које утиче стање у позориштима и кинематографији. Текст преносимо у целости:
Њено лице је публици довољно познато. Виђено је не мало пута преко сва три сценска медија - позоришта, филма, телевизије. Па ипак, глумицу Даницу Максимовић готово да уопште и не познајемо. За наше прилике, помало чудна ствар.
Шипарице би рекле за њу да је лепа. Мало маторије секе, можда, да је интересантна. За површне режисере, какви су наши, то је "добро месо" за пикантне, у реализацији углавном отужне, еротске сцене. Витка, ваздушаста. Очи сивоплаве, немирне. Коса пепељаста, у новије време вештачки плава. На уснама осмех, не увек весео. А шта се одиста крије испод те шарене слике? Веселост, небрига, лакомисленост - не. Можда пре нека тешка искуства, горчине, незадовољство собом и светом, неповерење према људима...
Фото: В. Данилов
Не воли да говори о себи. Искуство је учи да ће њена јавно изговорена реч бити или погрешно интерпретирана или наопако протумачена. Зато јој највише одговарају кратки, површни интервјуи са стереотипним питањима: где си, како си, шта радиш? Ту сам, добро сам, радим - одговори и, у ствари, ништа није рекла, ни делић себе није открила, неће имати шта да се погрешно протумачи, и неће морати да се каје и пати.
Кратак новински портрет глумице зато и почињемо оним што је већ открила јавност - њеним улогама. Позоришну каријеру започела је у малим позоришним групама "Двориште", "Траг", "Акт". Потом је две године била слободан уметник, а већ две године је у сталном ангажману у Позоришту на Теразијама. Запажене улоге дала је у мјузиклу "Солитер", у "Андрији и Љубици", у "Љубовницима", у "Вечитом студенту", у "Љубавном писму".
Прочитајте још
На филм је доспела још као студенткиња. Било је то у филму "Трен" Столета Јанковића. Била је то сасвим мала улога. Као млада, глувонема була требало је да изнесе лавор, бокал и пешкир, и полије руке главном јунаку - Бати Живојиновићу. Толико су јој се руке тресле да се вода из бокала проливала.
- Срећа што је то била глувонема девојка, па није требало ништа да кажем - каже глумица. - Јер, не бих могла. Грло ми је било суво, а вилице се тресле. Бата Живојиновић се сажалио. Станите мало, пустите девојку да се среди - рекао је. Из филма је та сцена избачена, али се појавила касније, када је "Трен" приказан као телевизијска серија.
Фото: репринт ТВ Новости
Право дебитовање на филму било јој је у "Хајдуку" Александра Петровића. Играла је и у "Доротеју" Здравка Велимировића и, сада, у "Краљевском возу" Александра Ђорђевића. Тек ће се појавити у "Тесној кожи" Миће Милошевића и "Набујалој реци" Бесима Сахатчиуа.
На телевизији се релативно често појаљивала. ("Моје колегинице са класе жале се да од мене но могу доћи на ред за телевизију" - примећује у шали.) Летос смо је гледали у епизоди "Ускоци" хумористичке серије "Преко пуне линије". Играла је у тв-драмама "Чангризало" и "Отац или самоћа". У телевизијској серији "Светозар Марковић" играла је једну од сестара Нинковић. Иначе, њено присуство на малим екранима одржавано је кроз серије дечјег и школског програма ("Био је једном један цар", "Сијамци", "У здравом телу здрав дух"). Задовољство су јој пружиле забавне емисије "Подијум", "Била једном љубав једна", "Крајем недеље"...
Рођена је на селу (Рељинци испод Рудника), али детињства не воли да се сећа. Задржала је само љубав према природи. Чезне за амбијентима који су пуни извора, поточића, шумарака, пропланака, шљивика, пањева, маховине...
- У овом бетону, када свакодневно натрапам на понеку раскопану улицу, мене хвата ужас! - каже Даница Максимовић.
Фото: репринт ТВ Новости
Желела је да постане глумица, али са уписом на академију није имала среће. Пропала је на пријемном испиту. Уписала је права, колико да нешто студира до следећег покушаја на академији, али пропала је и по други пут. Тада је отишла у Шабац и прихватила ангажман у тамошњем Народном позоришту.
- Хтела сам да проверим да ли ја то заиста желим да будем глумица - каже Даница Максимовић. - Или су то само пусти снови о популарности, слави, публицитету, насловним странама... Хтела сам да схватим ко сам и шта хоћу.
И јесте ли схватили? - питамо глумицу.
- Не! - одговара. - Више је схватио професор које ме те године није примио на академију, професор Миленко Маричић. Остала сам у Шапцу једну сезону и одиграла неких шест улога. Те године учествовала сам на Позоришним сусретима "Јоаким Вујић" са драмом "Без кривице криви". Случај је хтео да професор Маричић буде председник жирија. После представе, позвао ме је и рекао: "Сада видим кога ја нисам примио на академију. Немојте се играти да на јесен поново не конкуришете!" Тако сам и по трећи пут конкурисала и тада сам примљена.
Фото: О. Радошевић
Али, долазак на академију био је за будућу глумицу велико разочарање. Снови о "храму уметности" брзо су се распршили. О појединостима не жели да говори. Каже само кратко да се тада "спустила на земљу". Уместо полета, уместо жара да се достигну уметничке висине, требало је прилагодити се овоземаљским приликама.
- За глумачки позив потребан је ентузијазам - каже глумица. - А то код нас руше на сваком кораку!
Незадовољна је и собом и светом око себе. Мисли да уметност којом се бави треба да служи култури, културном прогресу. Али, код нас је нерешено хиљаде ствари. Неуређени су односи. Није чак правно регулисано ко може да се бави глумачким позивом, да ли само онај ко се за то школовао, или било ко. Посебну аверзију осећа према "натуршчицима", чија је појава, у ствари, негација глумачког позива.
Фото: Милена Анђела
- Када једна глумица одбије да се у филму свлачи, режисер је лако замени натуршчиком - каже глумица. - Девојку покупљену са улице не занима у каквом ће се контексту обнажити. Њу не занима да ли ће то бити уметност или порнографија. И кад се снимање заврши, онда режисер позива на насинхронизацију мене, професионалну глумицу, да ја ухаднем душу туђем лицу. Онда схватате у каквом сам ја положају.
На филму је доживела горка искуства, почев од тога како се ангажују глумци, па до тога шта од њиховог труда остане на екрану.
- У Пули, после пројекције једног филма - прича глумица - прилази ми Горан Паскаљевић. Каже: "Честитам, Данице!" "На чему", питам. "Па, готово ништа није остало од улоге!" "Видео сам ја и оно што је избачено", каже, "па ти на томе и честитам". Режисеру због нечег није одговарало оно што сам ја урадила. Режисери не гледају шта ће да оставе глумцу, него шта ће да остане њима.
Уверена је да и њени лични успеси зависе од друштвених прилика, од стања позоришта или филмске уметности у ово наше време. Ипак, верује у цикличност кретања. Верује да ће доћи бољи дани за уметност којом се бави. Да ће доћи и њених пет минута.
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај текст је изашао у "ТВ Новостима" 3. септембра 1982. године.*
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
