DANICA '82: Devojka sa ulice se lako skine pred kamerom

Danica je otkrila detalje vezane za svoje početke i izrazila nezadovoljstvo vezano za položaj glumaca , na koje utiče stanje u pozorištima i kinematografiji. Tekst prenosimo u celosti:NJeno lice je publici dovoljno poznato. Viđeno je ne malo puta preko sva tri scenska medija - pozorišta, filma, televizije. Pa ipak, glumicu Danicu Maksimović gotovo da uopšte i ne poznajemo. Za naše prilike, pomalo čudna stvar.Šiparice bi rekle za nju da je lepa. Malo matorije seke, možda, da je interesantna. Za površne režisere, kakvi su naši, to je &quot;dobro meso&quot; za pikantne, u realizaciji uglavnom otužne, erotske scene. Vitka, vazdušasta. Oči sivoplave, nemirne. Kosa pepeljasta, u novije vreme veštački plava. Na usnama osmeh, ne uvek veseo. A šta se odista krije ispod te šarene slike? Veselost, nebriga, lakomislenost - ne. Možda pre neka teška iskustva, gorčine, nezadovoljstvo sobom i svetom, nepoverenje prema ljudima...Foto: V. DanilovNe voli da govori o sebi. Iskustvo je uči da će njena javno izgovorena reč biti ili pogrešno interpretirana ili naopako protumačena. Zato joj najviše odgovaraju kratki, površni intervjui sa stereotipnim pitanjima: gde si, kako si, šta radiš? Tu sam, dobro sam, radim - odgovori i, u stvari, ništa nije rekla, ni delić sebe nije otkrila, neće imati šta da se pogrešno protumači, i neće morati da se kaje i pati.Kratak novinski portret glumice zato i počinjemo onim što je već otkrila javnost - njenim ulogama. Pozorišnu karijeru započela je u malim pozorišnim grupama &quot;Dvorište&quot;, &quot;Trag&quot;, &quot;Akt&quot;. Potom je dve godine bila slobodan umetnik, a već dve godine je u stalnom angažmanu u Pozorištu na Terazijama. Zapažene uloge dala je u mjuziklu &quot;Soliter&quot;, u &quot;Andriji i LJubici&quot;, u &quot;LJubovnicima&quot;, u &quot;Večitom studentu&quot;, u &quot;LJubavnom pismu&quot;.Na film je dospela još kao studentkinja. Bilo je to u filmu &quot;Tren&quot; Stoleta Jankovića. Bila je to sasvim mala uloga. Kao mlada, gluvonema bula trebalo je da iznese lavor, bokal i peškir, i polije ruke glavnom junaku - Bati Živojinoviću. Toliko su joj se ruke tresle da se voda iz bokala prolivala.- Sreća što je to bila gluvonema devojka, pa nije trebalo ništa da kažem - kaže glumica. - Jer, ne bih mogla. Grlo mi je bilo suvo, a vilice se tresle. Bata Živojinović se sažalio. Stanite malo, pustite devojku da se sredi - rekao je. Iz filma je ta scena izbačena, ali se pojavila kasnije, kada je &quot;Tren&quot; prikazan kao televizijska serija.Foto: reprint TV NovostiPravo debitovanje na filmu bilo joj je u &quot;Hajduku&quot; Aleksandra Petrovića. Igrala je i u &quot;Doroteju&quot; Zdravka Velimirovića i, sada, u &quot;Kraljevskom vozu&quot; Aleksandra Đorđevića. Tek će se pojaviti u &quot;Tesnoj koži&quot; Miće Miloševića i &quot;Nabujaloj reci&quot; Besima Sahatčiua.Na televiziji se relativno često pojaljivala. (&quot;Moje koleginice sa klase žale se da od mene no mogu doći na red za televiziju&quot; - primećuje u šali.) Letos smo je gledali u epizodi &quot;Uskoci&quot; humorističke serije &quot;Preko pune linije&quot;. Igrala je u tv-dramama &quot;Čangrizalo&quot; i &quot;Otac ili samoća&quot;. U televizijskoj seriji &quot;Svetozar Marković&quot; igrala je jednu od sestara Ninković. Inače, njeno prisustvo na malim ekranima održavano je kroz serije dečjeg i školskog programa (&quot;Bio je jednom jedan car&quot;, &quot;Sijamci&quot;, &quot;U zdravom telu zdrav duh&quot;). Zadovoljstvo su joj pružile zabavne emisije &quot;Podijum&quot;, &quot;Bila jednom ljubav jedna&quot;, &quot;Krajem nedelje&quot;...Rođena je na selu (Reljinci ispod Rudnika), ali detinjstva ne voli da se seća. Zadržala je samo ljubav prema prirodi. Čezne za ambijentima koji su puni izvora, potočića, šumaraka, proplanaka, šljivika, panjeva, mahovine...- U ovom betonu, kada svakodnevno natrapam na poneku raskopanu ulicu, mene hvata užas! - kaže Danica Maksimović.Foto: reprint TV NovostiŽelela je da postane glumica, ali sa upisom na akademiju nije imala sreće. Propala je na prijemnom ispitu. Upisala je prava, koliko da nešto studira do sledećeg pokušaja na akademiji, ali propala je i po drugi put. Tada je otišla u Šabac i prihvatila angažman u tamošnjem Narodnom pozorištu.- Htela sam da proverim da li ja to zaista želim da budem glumica - kaže Danica Maksimović. - Ili su to samo pusti snovi o popularnosti, slavi, publicitetu, naslovnim stranama... Htela sam da shvatim ko sam i šta hoću.I jeste li shvatili? - pitamo glumicu.- Ne! - odgovara. - Više je shvatio profesor koje me te godine nije primio na akademiju, profesor Milenko Maričić. Ostala sam u Šapcu jednu sezonu i odigrala nekih šest uloga. Te godine učestvovala sam na Pozorišnim susretima &quot;Joakim Vujić&quot; sa dramom &quot;Bez krivice krivi&quot;. Slučaj je hteo da profesor Maričić bude predsednik žirija. Posle predstave, pozvao me je i rekao: &quot;Sada vidim koga ja nisam primio na akademiju. Nemojte se igrati da na jesen ponovo ne konkurišete!&quot; Tako sam i po treći put konkurisala i tada sam primljena.Foto: O. RadoševićAli, dolazak na akademiju bio je za buduću glumicu veliko razočaranje. Snovi o &quot;hramu umetnosti&quot; brzo su se raspršili. O pojedinostima ne želi da govori. Kaže samo kratko da se tada &quot;spustila na zemlju&quot;. Umesto poleta, umesto žara da se dostignu umetničke visine, trebalo je prilagoditi se ovozemaljskim prilikama.- Za glumački poziv potreban je entuzijazam - kaže glumica. - A to kod nas ruše na svakom koraku!Nezadovoljna je i sobom i svetom oko sebe. Misli da umetnost kojom se bavi treba da služi kulturi, kulturnom progresu. Ali, kod nas je nerešeno hiljade stvari. Neuređeni su odnosi. Nije čak pravno regulisano ko može da se bavi glumačkim pozivom, da li samo onaj ko se za to školovao, ili bilo ko. Posebnu averziju oseća prema &quot;naturščicima&quot;, čija je pojava, u stvari, negacija glumačkog poziva.Foto: Milena Anđela- Kada jedna glumica odbije da se u filmu svlači, režiser je lako zameni naturščikom - kaže glumica. - Devojku pokupljenu sa ulice ne zanima u kakvom će se kontekstu obnažiti. NJu ne zanima da li će to biti umetnost ili pornografija. I kad se snimanje završi, onda režiser poziva na nasinhronizaciju mene, profesionalnu glumicu, da ja uhadnem dušu tuđem licu. Onda shvatate u kakvom sam ja položaju.Na filmu je doživela gorka iskustva, počev od toga kako se angažuju glumci, pa do toga šta od njihovog truda ostane na ekranu.- U Puli, posle projekcije jednog filma - priča glumica - prilazi mi Goran Paskaljević. Kaže: &quot;Čestitam, Danice!&quot; &quot;Na čemu&quot;, pitam. &quot;Pa, gotovo ništa nije ostalo od uloge!&quot; &quot;Video sam ja i ono što je izbačeno&quot;, kaže, &quot;pa ti na tome i čestitam&quot;. Režiseru zbog nečeg nije odgovaralo ono što sam ja uradila. Režiseri ne gledaju šta će da ostave glumcu, nego šta će da ostane njima.Uverena je da i njeni lični uspesi zavise od društvenih prilika, od stanja pozorišta ili filmske umetnosti u ovo naše vreme. Ipak, veruje u cikličnost kretanja. Veruje da će doći bolji dani za umetnost kojom se bavi. Da će doći i njenih pet minuta.* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive &quot;Novosti&quot;, a ovaj tekst je izašao u &quot;TV Novostima&quot; 3. septembra 1982. godine.*BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCIZa još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

DANICA '82: Devojka sa ulice se lako skine pred kamerom

Ваш коментар

Нема коментара