Готово да нема човека који је крочио земљом Србијом а да у свом сећању, белешци, дневничком запису не спомене и атмосферу у њеним кафанама. Тако је било и пре век и по, пре једног века, пре пола века, тако је и данас. Политичари, естрадне звезде, књижевници, професори, научници али и најобичнији посетиоци Београда одлазе одушевљени, кухињом, бројем кафана, а нарочито оним што су доживели на сплавовима. У чему је тајна тих фасцинантних доживљаја? Шта се крије у тим нашим местима за разбибригу и леп провод? Да ли је то неки судбински указ и завештење остало од самог почетка турске владавине из шеснаестог века кад је у нашој престоници отворена прва кафана у Европи... И то стотинак година пре Лондона, Марсеља, Беча, Лајпцига...
Фото: Архива Новости
ПРВА КАФАНА У ЕВРОПИ НА ДОРЋОЛУ
Наиме, годину дана пошто је Београд предат султану Сулејману Величанственом (28. августа 1521), негде на Дорћолу почела је да ради прва кафана где су се служили само црна кафа, наргиле и чибуци. Писаних трагова нема о томе где се тачно налазила, како је изгледала, нити ко је био власник. Међутим, по документима о турским кафанама, може се претпоставити да је то била просторија у којој могло да се окупи већи број људи, без столова, прекривена шареним ћилимима.
Уживање у црном напитку, које је стигло са Истока, брзо се проширило на Запад. Београду се после седамдесет година придружује Сарајево (1592), а Лондон добија прву кафану 1652, две године касније Марсеј, у Бечу је отворена 1683. године, а у Лајпцигу 1694. године.
Прочитајте још
Било како било! И без обзира на то да ли је ова незаобилазна институција модерног доба (ресторани, клубови, кафићи...) рођена у нашој престоници, кафане ће у историју Србије и Београда остати незаобилазна чињеница. У њима ће се зачети први обриси цивилног друштва, биће огледало буђења европског начина живота. Кафане код нас нису биле само места за разбибригу, стециште порока, већ и места где су се рађале модерне идеје. Та специфична улога није промакла ни многобројним домаћим хроничарима и страним путописцима.
Слободно можемо да кажемо да су механе, бирцузи, биртије, гостионице односно кафане, годинама код нас уживале висок статус. Први београдски бал одржан је у кафани 1827. године. Прва позоришна представа је одиграна у гостионици "Код енглеске краљице" 1868, упаљена је прва сијалица у кафани "Пролеће", потом "Хамбург" у Масариковој улици 1880. године. Први телефонски разговор је обављен 1883. године из кафане "Три листа дувана". Први страни виолиниста засвирао је класичну музику 1896, те исте године одржана је прва биоскопска представа, а дванаест година касније 1908. је основана прва опера.
Фото: Архива Новости
У тим истим кафанама рушиле су се владе, стварале и кројиле државе. Светоандрејска скупштина 1858. године је одржана у тад најпопуларнијој механи "Великој пивари", коју ће доцније, зато што је ту донета одлука да се Милош Обреновић по други пут врати на власт у Србији, често називати и "Кнежева пивара".
У београдским кафанама наши преци, с краја деветнаестог и почетком двадесетог века, први пут се сретали са харфистима, мађионичарима. Ту су одигране прве партије билијара и шаха. У надалеко чувеном "Знаку питања" 1834. закотрљале су се прве кегле. Ту су покретане и гашене новине, писани и дописивани текстви.
Кафане су имале важну, можда пресудну улогу у развоју политичког живота - бележи историчарка Дубравка Стојановић: "У њима су настајале политичке партије, одржавали се страначки конгреси и састанци посланичких клубова. Ту су стизали изборни резултати, ту су током изборних ноћи прављене приручне амбуланте у којима се могло помоћи припадницима странака чије су главе страдале у уличним одмеравањима снага. Кафане су имале и важну социјалну функцију јер су оне биле нека врста берзе рада, па, коме је био потребан мајстор одређене специјализације, тај је одлазио у кафану у којој су се од раног јутра окупљали мајстори блиских струка чекајући послодавце."
ПОГЛЕД НА БАШТЕ БЕОГРАДСКИХ КАФАНА
"Кафане, оне старе, биле су део живота чаршије, имале посебан дух, необичан, специфичан, изазован, у њима је пулсирао културни, забавни, привредни и друштвени живот, проткан политиком, па и онај, зашто не рећи - нормалан. Кафана је била стециште адвоката и боравиште сведока. Једноставно, место где се одвијао живот града, где су спремане и приказиване позоришне представе, одржавани концерти, састанци спортских друштава, политичких странака, еснафа, организоване забаве и сусрети, одржаване седнице Народне скупштине, уређиване новине, у њима су писане песме и учили се музички акорди, смишљане су идеје али и јела, у њима се пило и спавало", написао је др Видоје Голубовић.
Фото: Катарина Михајловић
Имена београдских кафана најчешће су настајале спонтано. Најстарија кафана модерног Београда "Знак питања", која је опстала до данашњих дана, тако је добила име. Њена историја, дуга скоро два века, заслужује много већи простор од овог, али да споменемо да је име добила сасвим случајно и то баш из ината, оног којим се ми Срби врло често поносимо. После низа промењених имена и власника, названа је "Код Саборне цркве", али црквена власт сматрала да је то име увредљиво, нови газда је на улазу поставио само знак питања "?", што се одмах примило и остало.
Спонтано крштење кафана имало је понекад и симболична значења као што су била "Две луде", "Две буле", "Земљотрес", "Кланица", "Добро јутро", "Кафана код последње наде", "Млади Арапин", "Муса Кесеџија", "Две мегданџије", "Два побратима", "Албанија"... И интернационални дух Београда је могао да се наслути по именима кафана: "Севастопољ", "Њујорк", "Порт Артур", "Код Руског цара", "Грчка краљица", "Кинески цар", "Америка", "Лион", "Босфор" "Немачки цар"...
Фото: Архива Новости
Подаци кажу да је у Београду с почетка двадесетог века било чак 300 кафана. На тој непостојећој кафанској мапи Београда, оцртавала су се различита кафанска сазвежђа, али најпознатија су се налазила тик један до другог. Скадарлија и њене кафане су, сад можемо да кажемо без икаквог претеривања, вековима биле стециште београдских боема.Стотинак метара даље, на размеђи два века, крајем 19. и почетком 20, на простору данашњег Трга републике било је 16 кафана. Међутим, рекордер је свакако била Поенкарева улица (сада Македонска) у којој је у то било 40 кућа, од којих је 17 било - кафана. Најпознатије и тада, а опстале и данас, биле су "Три шешира" и "Два бела голуба". А најславнија је ипак била кафана "Дарданели" између Чика Љубине и Васине улице, која је одавно срушена.
Фото: Архива Новости
Славу и историјски траг београдских кафана заправо су стварали њихови гости, чувени београдски боеми. То су најпре били Ђура Јакшић, Лаза Костић, Војислав Илић, Јанко Веселиновић, Лаза Лазаревић, Стеван Сремац, Чича Илија Станојевић, Михаило Петровић, познатији као Мика Алас, Жанка Стокић, Бранислав Нушић, Бранислав Петковић Дис, Тин Ујевић... А потом, средином прошлог века пристигла је нова плејада Бранко Миљковић, Мија Алексић, Брана Петровић, Бранко Радичевић, Брана Црнчевић, Слободан Марковић... Сви они, и читава плејада песника, сликара, музичара, знаних и незнаних, оставили су неизбрисив траг у српској уметности и науци, али и јавном животу главног града.
Фото: Архива Новости
СВИ ТРАГОВИ ВОДЕ ИЗ БЕОГРАДА
Педантни истраживачи феномена званог кафана упозориће и на један стари спис о постојању сличне "институцији" из времена византијског цара Јустинијана, који је рођен на територији Србије. Др Видоје Голубовић пише да постоје трагови о некој врсти кафане током шестог века у тадашњем византијском Сингидунуму, данашњем Београду.
Прокопије, византијски писац и путописац, боравећи у Сингидунуму описује пандокеоне, односно тадашња свратишта у којима се одвијао и целокупан друштвени живот. Прокопије је забележио да су то била четвороугаона здања на спрат, с великим атријумом и чесмом у средини. У главној просторији служила су се јела и пића, а цела зграда је била засвођена ходницима из којих се улазило у засебне собе.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
