Рођен је 1856. године у сељачкој породици на северу Француске, а одрастао је са још четири сестре. Мајка му је преминула када је имао само 18 месеци.
Војну школу је завршио 1878. године, а каријера је ишла узлазном путањом, али споро. Ишао је против владајуће ратне филозофије која се заснивала на пешадијском удару. Он је заговарао модернизацију технике и оружја, што се касније испоставило тачним.
Као пуковник је био надређени за пешадијски пук у ком је био млади поручник Шарл де Гол. Касније је писао да га је управо Петен учио да командује.
Пролећа 1914. године већ је имао 58 година и сматрао је да никада неће постати генерал, те је већ купио вилу у којој би провео пензију. Међутим, вести о убиству Франца Фердинанда су одјекнуле Европом и врло брзо је планове о пензији заменио спремањем за рат.
Верденски лав
Сплетом несрећних околности, ослобађа се место бригадног-генерала. Претходно је Пјер Пезлин одузео сам свој живот, а његово место је заузео Петен. Водио је француске војнике и показао се као способан командант, па су брзо следила и унапређења.
Прочитајте још
Увео је многе новине у односу на дотадашњу команду, па је омогућио константан прилив муниције артиљерији и на тај начин је изморио непријатељску војску. Француска артиљерија је избацила преко 15 милиона бомби на положаје Немаца у првих пет месеци његове команде.
После много година борбе на овом фронту, он је видео да ће се дуго чекати помак.
- Чекам тенкове и Американце - рекао је он 1917. године када се већ увелико очекивао прва оклопна машина на фронту.
Због заслуга у рату је добио титулу "маршала" који су добијали генерали који су се показали као веома успешни. Један од ретких који је ту титулу добио јесте и Франш Д'епере, иако много касније. Уз Петена су тада стајали Жозеф Жофр и Фердинанд Фош, два главнокомандујућа генерала.
Издаја
Петен је прошао кроз многе положаја у међуратном периоду. Он је чак предавао Франциску Франку за време његовог школовања у Француској. Тада је причао да се нада да ће одвратити овог момка од италијанског и немачког утицаја. Због овог познанства је постављен за амбасадора у Шпанији.
Међутим, Француска је отпочела одбрану, а Петен се брзо и вратио у отаџбину. Падом Париза пала је и одбрана Француске, а тако и држава. Тражили су мир са освајачем.
Јуна 17. 1940. године, 30 минута после поноћи, Петен се први пут обратио Французима као лидер Вишијевске Француске. Његов колега де Гол је потражио егзил у Лондону где је сутрадан тражио потпуни отпор.
Петен је попуштао пред Хитлером, доносио је антисемитске одлуке и слао је људе у логоре. Знао је шта га чека, ако икада буде заробљен. Он је 1944. године успео да побегне од надируће Савезничке војске где су остали до 1945. године када се влада из Вишија вратила у Француску.
Суђење
Судило му се за издају од средине јула до средине августа 1945. године. На суђења је долазио у униформи маршала и углавном се бранио ћутањем. Осуђен је на смрт.
Де Гол је, ипак, реаговао и одлучио да то не буде смртна казна због Петенових година, али и достигнућа у Првом светском рату. Осуђен је на доживотни затвор и све војне почасти су му одузете, осим једне - остао је маршал.
У затвору на острву у Атлантском океану близу обале, он је почео полако да губи памћење. Халуцинације и сенилност су полако преовладале, али су почели и проблеми са срцем. Такође, није могао сам да се креће.
Француски председник Винсент Ориол га је у тајности изместио из затвора и пружена му је болничка помоћ. Ипак, умро је 1951. године са 95 година. Сахрањен је, а 1973. су његове мошти украдене са захтевом да буде сахрањен на Верденском гробљу. Полиција је вратила ковчег и неколико дана касније уз президенцијални венац је сахрањен на истом месту.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".