Отишао је пре седам година у другу државу на стричеву сахрану и вратио се кући са сазнањем да му је он заправо биолошки отац, иако је технички, правно, био отац од дана његовог рођења.
У Северној Каролини, ако жена затрудни и законито је у браку, њен муж се уписује у родни лист као отац - барем је то био закон кад је Демијан рођен.
Није, како каже, сигуран је ли то и данас случај.
- Моја мајка је била удата за мог 'стрица' кад сам се родио, иако више нису били заједно. Били су раздвојени неко време и она је живела и била у вези с мојим 'оцем', његовим братом. Будући да је још била у законском браку с Џоном, мојим 'стрицем', по закону је његово име било у мом родном листу - присећа се амерички аутор Демијен Делуне.
Када је питао мајку зашто је Џоново име наведено под оцем, она је само промрмљала нешто. Никада му није речена истина све до дана када је Џон умро.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
- Мој деда се мало превише напио у ноћи кад је бдио и рекао ми је истину. Прошло је већ седам година и још размишљам о томе да ли би мој живот био другачији да сам одрастао знајући ко ми је прави тата и да ли би се ствари промениле да ми је дата прилика да га познајем као оца уместо да га гледам као стрица. Искрено, веројатно не. С њим сам провео приближно исто време као и са татом и није се према мени понашао ништа другачије него према својој биолошкој деци. Иако сам и ја био његово биолошко дете - каже Демјан.
Деда му је рекао да је Џон знао да је он његов отац, али је то држао за себе.
Делуне је захвалан на времену које је провео с Џоном, чак и не знајући ко је он заправо, јер су ти тренуци били они у којима није био изложен Френку, 'лажном оцу', и његовом злостављању, а касније и злостављању од стране очуха, Чарлса...
- Како сам остарио и добио властиту децу те их одгајао уз помоћ жене, која им није биолошка мајка, схватио сам да се не ради нужно о томе ко је у крвном сродству, а ко није, ради се о томе ко се појави. Нисам имао појма да је Џон мој биолошки отац све док није отишао. Наравно, знао сам да је биолошки повезан са мном, али то није било ни важно. Чак ни тада није имао никакву стварну обвезу да проводи вријеме са мном, барем не законски. Могао је да ме остави кући да патим и нико не би ни оком трепнуо. Али није - каже он.
Ни жена ни он немају никакву породицу о којој би могли да говоре, а са којом имају било какве везе, осим деце. Али то не значи да немају породицу. Довољно су, како каже, срећни да су коначно нашли властиту породицу којој је стало до њих и која жели да буде део њихових живота.
- Подржавају нас у добру и у злу, онако како породица треба. Нажалост, била је потребна смрт да схватим ко ми је прави отац, али боље икад него никад. Највећу лекцију коју сам научио, јер сам живот провео не знајући ко ми је заправо отац, дошла је од мог деде који је провео године живота носећи у себи тајне своје деце, преузимајући њихов терет, злочине које су починили и осећајући се кривим због тога како су испали као одрасли. Било му је тешко да ужива у животу због своје деце и њихових тајни, а ја одбијам да живим на тај начин. Нећу допустити да моја породица или било ко други диктира услове моје среће - истиче Демијан.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
