Српска православна црква и верници прослављају данас велики хришћански празник – Богојављење, традиционалним пливањем за Часни крст у градовима широм Србије.
На данашњи дан прославља се успомена на Христово крштење на реци Јордан и јављање Бога у облику голуба и гласа: "Ово је Син мој и Њега послушајте".
На Богојављење, 19. јануара, завршавају се некрштени дани.
На данашњи дан у свим црквама и храмовима освећује се вода. То је свечани обред којем, скоро редовно, присуствује мноштво народа, који освећену воду носе својим домовима, јер се та Света Водица - Богојављенска, чува у сваком дому преко целе године као велика светиња, а користи се само у великој нужди (болести, узнемиравање од стране злих духова). Свећењем воде призива се Дух свети који обичну воду претвара у свету.
У неким нашим крајевима обичај је да свештеник сам разноси Богојављенску водицу по домовима верника.
Прочитајте још
Освећена вода је "вода живота" и као таква конзумира се са великом вером и може да уради немогуће.
Фото: Википедија
Ако верујете - чуда ће се и десити.
Света вода се може пити или са њом се може шкропити (особа или просторија, предмет и тд.). На тај начин благослов свете воде прелази на нас и у нас.
Верник се мора посебно припремити за овај чин испијања воде: пост на Крстовдан је једна од припрема као и молитва на уснама, али и у мислима.
Са којом молитвом треба попити свету воду?
"Господе Боже мој, помилуј ме грешног!" молитва је над молитвама, која може да се изговара у тренуцима испијања свете воде, али најважније је искрено покајање и вера у моћ свете воде.
Богојављенска вода није кварљива и у кући може стајати колико год хоћете, међутим она неће имати никакву моћ ако је чувате у некој флаши.
Када вам је дан лош из било ког разлога, попијте гутљај воде или се њом умијте. Уз искрену веру света вода може само да помогне.
Шта се ради са богојављенском водицом од прошле године?
Света Водица, нарочито она Богојављенска (коју народ углавном и носи својим домовима), може се чувати неограничено време. Ма колико је дуго чували, она не губи своју освећујућу благодат нити постаје подложна кварењу. Има у народу породица које Богојављенску водицу чувају по тридесет и више година, с тим што сваке године, од нове водице, када је донесу из цркве, помало додају у флашу у којој држе стару водицу.
Но, главно питање је "након једне године, када стигне нова водица, шта да се ради са старом?" Одговор на то питање, у црквеним књигама не пише, нити има било какво писано наређење у вези тога. Али зато постоји народно предање и обичај којег је Црква прећутно усвојила, те је исти стекао предањску вредност, као и многе друге ствари које се путем предања у Цркви чувају.
Дакле, по том народном предању, а сада и црквеном предању, уколико се сва количина Богојављенске Водице не утроши побожно у току године, онда се тај остатак, када стигне нова водица, сипа у бунар, у реку или у цвеће. У сваком случају тамо где се неће изложити гажењу и обесвећењу.
Бог се јави - Ваистину се јави!
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
