Краљ Александар Први Карађорђевић није желео да умре у кревету, од старости. Маштао је да ће живот окончати борећи се за свој народ. Тако је и било. Вођа, који је са српским ратницима преживео многе голготе у Првом светском рату, настрадао је у Марсељу 9. октобра 1934, током дипломатске посете Француској. Убили су га завереници из усташког покрета Анте Павелића.

Припадници усташког покрета и македонске организације ВМРО покушали су два пута раније да ликвидирају краља Ујединитеља. Атентат у Марсељу само је наставак неуспелог покушаја из Загреба. И марсељски атентат припреман је у усташкој "кухињи". Главни инспиратор био је усташки вођа Анте Павелић.

Атентатор Владо Черноземски је убрзо преминуо од рана задобијених од полиције и бесне руље која га је напала. Остали саучесници Звонимир Поспишл, Иван Рајић и Мијо Краљ осуђени су на доживотну робију. Утврђена је одговорност Павелића. Француска је тражила изручење Павелића, који је у то време био у Италији, али Мусолини је одбио да га преда. Ухапсио га је, само да би отклонио компликације.

Француска је признала своју одговорност, тиме што је сменила шефа државне безбедности, као и челнике полиције у Марсељу. У француској јавности се говорило да је најлојалнији савезник Француске погинуо на њеном тлу, јер га она није довољно заштитила.

Светска штампа нашироко је писала о овом убиству. Док су једни жалили убијеног краља и тражили убице, јавност сила Осовине демантовале су сваку везу са атентатом и тобоже "непознатим" завереницима.

Колико је атентат погодио свеукупну јавност, довољно говори и чињеница да се тим поводом у америчкој штампи огласио и Никола Тесла.

Познато је да се он ретко и готово никада није политички изјашњавао. Зато је занимљиво писмо, које је убрзо после атентата, славни научник упутио уреднику "Њујорк тајмса" због клеветања краља Александра. "...

- Ја сам рођен у Хрватској. Хрвати и Словенци никад нису били у позицији да се боре за своју независност. Срби су били ти који су се највише борили и цена извојеване слободе плаћена је српском крвљу. Истинољубиви Хрвати и Словенци тога се сећају са захвалношћу - пише Тесла.

- Откако је напорима краља Александра уједињена, Југославија је била нападана од политичких непријатеља, који су све учинили да је разбију. Смрт краља уздрмала је земљу до темеља, али се непријатељи Југославије узалуд надају њеном разбијању. Племенита крв великог човека само ће допринети јачању заједништва.

- Александар ће увек живети у сећању свог народа као херојска фигура, попут Вашингтона и Линколна - као Вашингтон, способан и неустрашив генерал који је ослободио своју земљу, и Линколн, мудар вођа и патриота који је завршио у мучеништву " - писао је крајем 1934. године Никола Тесла.

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".