Занемаривање основних животних и развојних потреба деце од стране родитеља, као и дисфункционалност породичних односа, главни су разлог што је бањалучки Дом „Рада Врањешевић“ у протекле две године постао уточиште за велики број деце и младих. Тај тренд је сада далеко већи него што је то био случај пре пандемије вируса корона, јер је осетно смањен број хранитељских породица.

Како наводе из Дома, један од кључних разлога је управо епидемиолошка ситуација која је погодивши Бањалуку, али и целу планету, знатно утицала на дечије животе али и на могућност њихових родитеља да им пруже потребну пажњу.

– У ЈУ Дому „Рада Врањешевић“ тренутно борави 86 деце и младих – поручили су из Дома за „Новости“ и додали:

Фото: Јутјуб принтскрин/Banjalučka Hronika

 

– Имали смо случајева да су у Дом смештана деца и млади који су били жртве насиља, а неки су имали потешкоће у развоју.

У случају физичког или вербалног насиља потребно подузети мере изузимање детета из те породице, истиче координатор за односе са јавношћу бањалучког Центра за социјални рад Јелена Милановић.

– Што се тиче разлога због којих деца најчешће остају без родитељског старања је напуштање од стране родитеља, знатно лошија материјална ситуација, недовољно бриге око детета, те немогућност доласка до доктора јер живе далеко. Што се тиче броја незбринуте деце, ми свакако немамо малишане који чекају дом јер било које дете које нисмо у могућности сместити у хранитељску породицу, смештамо у Дом Рада Врањешевић па онда тражимо хранитеље који су подобни да дете сместимо код њих  – објашњава Милановићева.

Говорећи о самом процесу збрињавања деце истиче да су лани примили 23 захтјева, те да парови или појединци који желе да стекну статус хранитеља морају проћи психолошку процену. Милановићева говори да дете у хранитељској породици може бити збринуто до завршетка редовног школовања.

Фото: Јутјуб принтскрин/Banjalučka Hronika

 

–Врши се психолошка процена хранитеља и чланова њихове уже породице, њихове психолошке караткеристике, мотиве за бављење хранитељством, социјалне и друге вештине од значаја за васпитање деце. Опсервира се породична динамика и стамбени услови, процењује материјална прилика породице, а на крају се врши обука – изјавила је Милановићева за „Новости“.

Накнада за издржавање дијетета износи 445 КМ, што је око 227 евра, чему се додаје још 251 КМ, односно око 128 евра накнаде за хранитељски рад, што је укупно 696 КМ, то јест, око 356 евра.

– Тренутно имамо око 65 хранитељских породица, те нисмо имали случајева злоставља деце. Током прошле године у хранитељску породицу збринуто је 8 малишана, с тим да је у претходној години више њих смештено у Дом „Рада Врањешевић“ – закључила је Милановићева.

ЗАХТЕВИ ЗА УСВАЈАЊЕ

Током 2021. године поднесена су 33 захтева за усвајање, али ниједно није реализовано, а у 2020. години од 26 захтева реализовано је једно потпуно усвајање и два непотпуна.

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".