- Желим са вама овом приликом да поделим једну причу посвећену мојој Ивани, а написала су је деца са којима је делила књигу, оцене, радост, тугу и живот. Написана је пре месец и по дана, али тек сад сам смогао снаге да вам је напишем. Ја се овом приликом из свег срца захваљујем тој драгој деци - написао је Слободан и додао:
- Опростите ми на тренутку слабости, опростите и не замерите, нисам од вас многима одговарао, немам снаге ни воље за разговоре, али ову причу осећам да сам вам је дужан показати, вама који сте волели Ивану.
Ово је песма коју је отац објавио:
"Кажу нам ти си отишла, али не то није истина, Ивана ово си нам слагала! Вратићеш се ти и наставити да се смејеш, онако звонко, јако, толико да сви кренемо у хору, како је увек било. Чини ми се да је свет окован тугом, да земља бесни за најбољим другом, чини ми се, време на сату уназад тече. Погледах у календар па срце преста да ме пече. Време ме баци до неког избледелог петка, хајдемо испочетка. На ходнику баш нашег факултета, чујем звонки глас кроз масу силуета "Заборавила сам да је данас предаја из макета!“
Фото: Фејсбук принтскрин/Miodrag Krivokapić
Дајем ти чачкалице, мало жице и лепка. Онако како то обично бива са познаницима, који се препознају, а пар тајни их деле да постану нешто више, лица се смеше, као да знају, упамтићу темпо којим душа ти дише. Тако је све кренуло... Теби је направити макету било исувише лако, док сам ја на својој дуго радила, теби је требало 10-ак минута, као да си је до тада направила милион пута...
Прочитајте још
"Да ли се нешто може додати?", асистент пита, кажеш: "Да и не. Да ли се нешто може одузети? Да и не“ Гледаш ти, гледа асистент и гледам ја са стране. Проговори "Десетка" (а теби дах застане). Ја у чуду, смејем се, моја је добила седмицу и мало сам бесна, престаје да те држи место и као да ти је просторија тесна.
Тада нисам схватила али сада знам. Твој живот био је попут те макете. Могло се свашта нешто и додати и одузети, али на крају опет ништа. Требали сте да је видите и Ивану и макету. Чиста десетка, али није било ту неког реда, било је свега и лепог и тужног и ружног и срећног, свега!
Али било је стварно, погледам у календар опет и више није петак и сада сам бесна али овај пут истински, јер се десило нешто што нико није очекивао. Нешто што ниси заслужила. Питамо се да ли је могло друкчије. Знате, она је имала дивног гласа, певала јер је каже тако је навикла код куће са својима, знала је текст сваке песме, прави мали џубокс! Плесала баћату, ма сваки плес је знала!
Фото: Фејсбук принтскрин/Ivana Krivokapić
И чинило се да је ништа не плаши јер је желела и волела толико тога, да јој је свака планина била мала. И зашто нам побогу ниси рекла? Чини се, одлазе увек они који су највиша срца дотакли. Шта ми друго остаје него да те пустим и памтим, јер увек пушташ оне које волиш, али их држиш у срцу и сећаш се. И боли, али волиш и срећан си што си их имао.
И знамо да ово није крај, ово је само прелазак у неку другу форму. Сада си негде на лепшем даље од свих нас, али ближе Богу. Хвала ти што си била део мог, део наших живота, била си другарица, сестра, рођака, ћерка и увек ћеш бити у нашим срцима. Ниси заборављена. Живећеш вечно у нама, сетићемо се кроз игру и песму.
Збогом за сада, наша Ивана".
Ивана Кривокапић (24) убијена је пре скоро два месеца, тачније, 23. децембра прошле године, а за осумњиченим за овај злочин Јетмиром Гочајем полиција и даље у трага у две државе, потерница је расписана 16. јануара.
Фото: Фејсбук принтскрин
У разговору који су новинари обавили са њим два дана пре расписивања потернице рекао је "да нема везе са убиством и да је осумњичен полиција би, како наводи, већ дошла по њега".
На питање о Ивани је рекао:
- Упознали смо се на планинарењу на Проклетијама. Знамо се од прошле зиме, март, април, ако се не варам. Па ми смо били у контакту сваки дан смо се чули и онда питала ме кад ћеш доћи у Београд и позвала ме. Ја сам ишао, дружили се, шетали, ништа нисмо имали, значи између мене и Иване није било ничега. Последњи пут смо се видели 23. децембра. Тог дана када сам ја кренуо за Црну Гору. Замолио бих све портале, све људе, да пре него што почињу да нешто пишу о мени, да размишљају мало - рекао је он за српске медије.
Фото: Принтскрин Фејсбук
Иначе, данима након злочина на друштвеним мрежама објављивао фотографије из завичаја и београдским новинарима говорио да је код куће и да му је полиција рекла да га нико не тражи. Гочај је иначе из села Вусање ког Гусиња.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
(Блиц)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
