ПОЧЕО ВАСКРШЊИ ПОСТ Верује се да речи молитве остварују жеље

Овај пост се још назива и Велики пост (због своје важности и дужине трајања), Часни пост ( јер обухвата време страдања и распећа Господа Исуса Христа на Часни крст) и Четрдесетница, (зато што пост траје 40 дана), по узору на четрдесетодневни пост Господа Исуса Христа у пустињи након свог крштења.

Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, којег православни верници славе увек у недељу пуног месеца после пролећне равнодневнице.

На пост се надовезује и Страсна седмица (Страдална или Велика) ,тако да је укупно трајање поста од 48 дана најдуже у току године и завршава се највећим и најрадоснијм празником Васкрсења Господа Исуса Христа, победом живота над смрти.

Најстарије сведочанство о Васкршњем посту потиче са краја 2. века и помиње га Св. Иринеј Лионски, као пост који је практикован свуда и трајао је краће наго данас (три дана). У другој половини 3. века пост траје 7 дана, а сигурно сведочанство о посту од четрдесет дана потиче из 4 века, од Јевсевија Кесаријског (340), као и васкршњих посланица Св. Атанасија Великог (373). Данашњи облик Васкршњег поста настао је 5 веку.

Прва недеља поста зове се Чиста, друга је Пачиста, трећа је Крстопоклона, четврта Средопосна, пета Глувна, шеста је Цветна и седма је Страсна или Велика недеља.

Верници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће.

Пост представља и уздизање духа над телом, побједу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обележавање и прославу Васкрса.

Фото: Н. Карлић

Према календару Српске православне цркве, уз једнодневне постове постоје и четири вишедневна поста, а осим Часног, то су и Божићни, Петровски и Великогоспојински пост.

Први дан поста уједно је молитвени спомен на преподобног Аксентија кога Црква и верници данас славе као хришћанског светитеља који је живео у 5. веку прво у Цариграду, а потом и на гори близу Халкидона.

Предање каже да је преподобни Аксентије био веома богати властелин у Цариграду у време цара Теодосила Млађег. Ипак, у једном тренутку решио је да то све одбаци - замонашио се и потпуно повукао из јавног живота.

Ипак, када људи почеше да говоре о њему као о великом чудотворцу и великом мудрацу, он побеже од људских похвала из Цариграда и настани се на једној гори близу Халкидона, која се после прозва Аксентијева гора.

Према причи, Аксентије ни ту дуго није остао скривен од људи… Пронашли су га неки чобани, а како се и у тим крајевима прочуо као велики чудотворац, убрзо народ крете да долази и да му доводити болеснике на исцељење.

И он исцели многе – слепоме поврати вид, губаве очисти, отера демоне из запоседнутих… Све ово, чинио је у име Христа и нарочито пазио да се чуда не припишу њему неко Богу. Предање каже да је многе исцелио управо тако што би у њима учврстио хришћанску љубав и онда им говорио да ће им Бог дати по вери и правди уз речи: “Исцељује те Господ Исус Христос!”

Преподобни Аксентије је учествовао на ИВ васељенском сабору у Халкидону и забележено је да је тамо силно штитио православље од јереси Евтихијеве и Несторијеве.

Након свега тога, већ у дубокој старости, Аксентије је преминуо 470. године. Српска православна црква слави га 14. фебруара по црквеном, а 27. фебруара по грегоријанском календару.

Зато што је преподобни Аксентије читав живот провео у молитви и, иако је често био окружен људима који су тражили његову помоћ, заправо чезнуо за осамом, у неким крајевима Србије старији кажу да на данашњи празник свако треба да се уздржи од скитања и да дан проведе код куће и поред породице.

Једино место које сваки верник треба да обиђе је црква где у знак сећања на преподобног Аксентија треба да запали свећу и изговори ову молитву:

“Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Авксентије. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцељење.”