Сателити већ 44 године помажу научницима да прате колико леда плута океаном око обале Антарктика. Воде на рубу континента су сведоци огромног померања сваке године, а морски лед достиже максимум од око 18 милиона квадратних километара сваког септембра пре него што падне на нешто изнад 2 милиона квадратних километара до фебруара.

Али током те четири деценије сателитских посматрања, никада није било мање леда око континента него прошле недеље.

- Крајем јануара смо рекли да је то само питање времена. То чак није била ни блиска трка. Свуда видимо мање леда. То је циркумполарни догађај. Катастрофа -, каже др Вил Хобс, стручњак за морски лед на Антарктику на Универзитету Тасманије са аустралијским антарктичким програмским партнерством.

У лето 2022. године на јужној хемисфери, количина морског леда је 25. фебруара пала на 1,92 милиона квадратних километара - што је рекорд свих времена на основу сателитских посматрања која су почела 1979. године.

Али до 12. фебруара ове године рекорд из 2022. је вец́ оборен. Лед је наставио да се топи, достигавши нови рекорд од 1,79 милиона квадратних километара 25. фебруара и надмашивши претходни рекорд за 136.000 квадратних километара - што је површина двоструко вец́а од Тасманије.

У пролец́е јужне хемисфере, јаки ветрови изнад западног Антарктика ударали су у лед. Истовремено, Хобс каже да су се велике области на западу континента једва опоравиле од губитака из претходне године.

- Пошто морски лед рефлектује, тешко га је истопити од сунчеве светлости. Али ако иза њега имате отворену воду, то може да отопи лед одоздо -, каже Хобс. Хобс и други научници рекли су да је нови рекорд, трец́и пут да је оборен у шест година, покренуо борбу за одговоре међу поларним научницима.

Судбина Антарктика

Посебно леда на копну, је важна јер континент има довољно леда да подигне ниво мора за много метара ако би се отопио. Иако топљење морског леда не подиже директно ниво мора јер он вец́ плута на води, неколико научника је за Гардијан рекло о ефектима удара воде који могу да изазову промене.

Морски лед помаже да се ублажи ефекат олуја на леду који је причвршц́ен за обалу. Ако почне да нестаје, појачано дејство таласа може да ослаби те плутајуц́е ледене "шкољке" које саме стабилизују масивне ледене покриваче и глечере иза њих на копну.

Једна од главних тема за забринутост је значајан губитак леда око мора Амундсена и Беллингхаусена на западу континента. Чак и док је просечна количина морског леда око континента расла до 2014. године, ова два суседна мора доживела су губитке. То је важно јер се у региону налази рањиви глечер "Тхваитес" познат као "глечер судњег дана" јер садржи довољно воде да подигне ниво мора за пола метра.

- Не желимо да изгубимо морски лед тамо где се налазе ове рањиве ледене "шкољке" и, иза њих, ледени покривачи. Почињемо да видимо знаке значајног загревања и повлачења морског леда на Антарктику. Дефинитивно је забрињавајуће видети како то достиже ове нивое -, каже професор Мет Ингланд, океанограф и климатолог са Универзитета Новог Јужног Велса.

 

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".