У ноћи између 3. и 4. марта 2004. у огњу је нестало више од пола манастирског комплекса.
Пожар је избио из димњака конака Игуменарија и проширио се кроз пукотине у старој грађевини са дрвеном конструкцијом. Када је ватра захватила кров одатле се брзо проширила на околна здања и уништила или тешко оштетила највећи део манастирских конака. Пожар је заустављен тек на празном простору простору између Белог конака и Пирга Светог Саве.
Обнова је почела 2006. а уз државу која давала лавовска средства, у њој су учествовали Срби из свих крајева света. Данашњи поклоници Хиландара који је у највећој мери обновљен, не могу ни да замисле размере разарања у којима је изгорела цела северна половина манастирског комплекса, односно више од 20 објеката који су чинили 54 посто његове корисне површине.
- У овој 825. години постојања Хиландара, најстарије српске установе која живи у континуитету, северно и североисточно крило изгореле половине манастира су оживели, опремљени су намештајем и свим другим потребама и предати су на располагање манастирском братству - каже Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара.
Фото: Б. Субашић
- Братсво Хиландара, можемо их упоредимо са породицом која постоји 825 година и бави се његовим очувањем по типику Светог Саве. Знамо с колико се пажње и нестрпљења прати обнова, јер око Хиландара сви Срби имају јединствену мисао. Он је наша историјска вододелница, на њега су сви поносни и сви желе да у њему све буде у савршеном поретку. Јер, иако Хиландар као ни Света Гора не изгледају и не живе као у 12. веку, то је ипак и данас "друга планета", издвојени богоцентрични свет. Љубав према Хиландару сведочи да Срби као народ имају тај богоцентрични свет као идеал, чак и када не умеју то да артикулишу. За Србе Хиландар није обичан симбол, ми се по њему препознајемо и самоодређујемо.
Прочитајте још
До сада је огромним напором и вештином завршена комплетна реконструкција и грађевинска санација објеката Белог конака, који је изгорео готово до темеља, конака Синодика, троделног комплекса Великог конака са параклисом Светог Николе, јединствене градитељске целине коју чини улазни део манастира са Старим конаком. У Задужбини Хиландара кажу да се до краја 2023. очекује завршетак радова на консолидацији спољног бедемског зида који повезује ова два објекта и манастирску трпезарију.
Фото: Б. Субашић
Ојачавање темеља и учвршћивање објеката ослоњених на њега трајно ће уклонити слабости западног и југозападног дела манастира, које су биле узрок разарању из 2004. а које би могле бити кобне и у случају јачег земљотреса.
Завршетак обнове изгорелог дела манастира планиран за крај 2024. пордазумева и завршетак радова не хибридном енергетском систему за производњу електричне енергије у Хиландару.
У наредном периоду је у плану потпуна реконструкција ризнице са изградњом депоа, консолидација источног бедемског зида, као и реконструкција југоисточног конака, где се некада налазила прва српска болница и обнова објекта еклисијарнице.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
