ИАКО овај поклич у делу јавности изазива и низ негативних реакција у покушају да му се учита малициозна порука, његово порекло и прво помињање забележено је у Црној Гори и изговорио га је тадашњи митрополит. Дакле, ради се првенствено о једној патриотској синтагми насталој у историјском времену и у специфичним историјским околностима.
- Твој ће глас, господару, са високога Ловћена чути и најудаљенији Србин и одазваће ти се. У Призрену догодине, дабогда, Божић славили! Живио господару! Живјела слобода српска - поручио је митрополит црногорско-брдски Иларион Рогановић књазу Николи I Петровићу-Његошу на Божић 1871. године.
Цетињски лист "Црногорац" објавио је тим поводом речи здравице митрополита у тексту насловљеном "Божић на Цетињу" и дочарао атмосферу која је у то доба владала у црногорској престоници у време најрадоснијег хришћанског празника.
- У здравици својој светломе кнезу желео је г. митрополит што му сваки Србин жели - дуг живот и срећу у животу, стоји у уводу текста.
"Црногорац" је даље цитирао владикине речи којим је поручио да се нада да ће српски народ Црне Горе повести јуначки бој, који ће донети коначно ослобођење и слободу и браћи из тада других поробљених српских крајева.
Прочитајте још
- "И дај Боже", рече даље, да скорим, господару, поведеш твоје јунаке у јуначки бој, па да светлост слободе, коју ми уживамо, загреје сву браћу нашу у Херцеговини, Босни, старој Србији и у свим крајевима, где још под туђинском игом стењу, поручио је митрополит књазу у здравици на дан Божића и додао да ће књажев глас са Ловћена чути сваки Србин, ма где год да се налази и да ће му се одазвати.
Најстарији новински лист у Црној Гори
Лист "Црногорац" је био црногорски штампани недељник. Био је први лист у Црној Гори, за политику и књижевност, а касније од (25 броја) само за политику. Почео је да излази 23. јануара 1871. године на Цетињу.
Лист је био у служби ондашње црногорске управе и један од гласила Уједињене омладине српске. И уредници и издавачи листа су били истакнути чланови Уједињене омладине српске.
Уредник је био војвођански песник и новинар Симо Поповић, а власник и издавач књажев секретар Јован Сундечић, такође песник и публициста (православни свештеник из Далмације).
Лист "Црногорац" је нагласио како је снажна порука о српској слободи утицала на све присутне, те да су они након здравице сви у глас громко узвикнули речи: "Многаја љета!".
- "Живео!", грмне у дружини. "Многаја љета!", громко се заори. Ова здравица г. митрополита беше квасац расположењу нашем. Веселост набуја и жив се разговор развије - закључено је у тексту "Божић на Цетињу" који је објављен 1871. године.
Ко је био митрополит Иларион?
Рођен је 1828. године као Илија Рогановић од родитеља Ђура и Марије из околине Подгорице.
Још као младић одлучио је да свој живот посвети духовном позиву. Основно образовање стекао је од свештеника. Замонашен је у манастиру Врањини. Име Иларион добио је по оснивачу истоименог манастира из XIII века, монаху Илариону који је био ученик Светог Саве.
Фото: Википедија
Митрополит Петар ИИ Петровић Његош га је рукоположио у чин јерођакона 1843. године, а четири године касније у чин јеромонаха. Након смрти јеромонаха Исаије постављен је за старешину манастира Ждребаоник, а 1856. године позван је на Цетиње да изучава богословске предмете у цетињској семинарији (богословији).
Јеромонах Иларион је постао старешина манастира Острог. Пошто је митрополит црногорско-брдски Никанор Ивановић 1860. године напустио архијерејски положај на Цетињу, за његовог наследника од стране књаза Николе 5. августа исте године постављен је управо Иларион. Хиротонисан је 23. маја 1863. године. У току своје архијерејске службе осветио је 45 нових храмова и рукоположио 119 свештеничких кандидата.
Умро је 1882. године и сахрањен је у Влашкој цркви на Цетињу.
БОНУС ВИДЕО:
