Живети са тим сазнањем да више дете нећете да загрлите, а гледам унука како расте. И највећа је туга што неће да упозна тетку, а када види теткину слику он је љуби. А има тек две године. Е то је јако тешко".
Овим речима почиње болну исповест Жаклина Шуловић, мајка Марије Шуловић (25) из Ниша, коју је 31. децембра 2020. године на 500 метара од куће покосио пијани возач „мазде“ Игор С. (40), а која је 22. марта преминула у Београду у току опоравка од тешких повреда.
Вест да је против бахатог возача, коначно подигнута оптужница, Жаклина је примила у сузама, недељу дана пре друге године Маријине смрти.
- Једва чекам да се то суђење заврши, да се тиме више не бавим. Да о томе више не размишљам. А туга, туга никада мања неће да буде. Никада. Све је теже и теже. Знам да ће за његов адвокат да тражи за њега олакшавајуће околности. За њега је, за суд, само отежавајућа околност то што је угрозио безбедност јавног саобраћаја а није отежавајућа околност што је Марију ускратио да живи, што је Марију ускратио да постане мајка, што је Марију ускратио да постане угледни члан овог друштва... А постала би сигурно. То неће за њега да буду отежавајуће околности, нажалост - каже Жаклина кроз сузе.
"Бодрила сам је да се бори"
Она се поверава да је сваким треном свог живота у тој причи а да су јој посебно тешка сећања на дане који су претходили Маријиној смрти.
Прочитајте још
- Ја сам сваки минут, сваки секунд у тој причи. Она је мени увек на памети. Да ли је то на послу, да ли код куће. Мене нико не враћа у ту причу, ја из те приче никада нећу да изађем. Увек се враћам... У ово време је пре две године још увек била жива. Сећам се како сам је тешила и бодрила да се бори, да ће сваким даном све боље да буде, али нажалост судбина није хтела тако. Најсрећнија бих била да нема ни суђења, ни ничега - само да је она мени жива и кући, каже мајка настрадале Нишлијке.
Она са жаљењем констатује да се у законодавству се ништа није променило и да држава ништа не чини да спречи пијане возаче да узрокују нова страдања у удесима.
- Држава може да спречи нове трагедије. Моју Марију и све осталу децу и људе који су настрадали у удесима ништа не може да врати, али држава треба да уради по питању тога да спречи друге трагедије, да друге породице не буду завијене у црно. То треба да уради држава. Тиме што ће високим казнама да спречи пијане возаче да седну у кола. Ја мислим да би се спречило када би се увеле високе казне, додаје Жаклина.
Она каже да и други родитељи који су остали без деце, указују на то да казне морају бити далеко веће како би се спречиле трагедије.
"Већа казна за убиство јелена ван сезоне"
- Скоро сам слушала једну мајку којој је дете настрадало у удесу. Каже, човек убије јелена ван ловне сезоне и добије три године строгог затвора па се пита се да ли смо ми нашу децу на попису требало да пријављујемо као животиње, као јелене. Други отац прича, оно дете што је аутобус вукао и прешао му точком преко главе, Апелациони суд му смањио казну на две и по године затвора. Две и по године за једно људско биће!? То је срамота! Ја сам свега тога свесна, јесте да тешко преживљавам све то, али нажалост знам да држава не ради ништа јер држави није у интересу да људи буду дуго у затвору јер то кошта државу. И наша деца су само статистички подаци ове државе - каже Жаклина.
Казне да се поштују
Небојша Шуловић, Маријин отац сматра да је максимална казна од 12 година која је запрећена пијаним возачима премала, али да би ефекат сигурно био већи када би се и те казне поштовале.
- Максимална казна је 12 година, али ко је осуђен на максималну казну? Да се поштују максималне казне, било би једно, али адвокати то извргну руглу на суду... Ево, још није ни почело суђење, а већ је прошло две године. Нама ниједна казна не може да буде довољна али он треба да одговара за то што је урадио. Не само он, него било ко, и ја сутра ако урадим нешто тако. Нормалан човек по мом мишљењу то не би могао да поднесе. Треба веће казне да буду. Моје дете је требало да буде живо и да ствара породицу, а где је сада? Казне би требало да буду строже и да се поштују, а не да се извргавају и налазе олакшавајуће околности - каже Небојша.
Студирала и радила
Марија је завршавала Електронски факултет, али је паралелно и радила, желећи да сама зарађује. По речима њених најближих, три испита су јој остала до краја на Електронском факултету а осим што је учила, радила је и промоције јер је желела свој динар да заради, да буде самостална. Била је увек насмејана…
Умрла у току опоравка
Маријина породица раније је испричала за “Блиц” да је она након несреће задобила тако страшне повреде да је једноставно једва да је била жива. Имала је повреде мозга, крварење у можданом стубу због чега није могла да буде ни оперисана. Била је збринута на Клиници за анестезију и интензивну терапију УКЦ у Нишу, а након што јој се стање поправило пребачена је у Београд на Клинику за рехабилитацију. Нажалост, стање јој се одједном погоршало па је преминула 22.марта 2020.године. Вештачењем је, према незваничним информацијама, потврђена веза између задобијених повреда у удесу и узрока смрти.
Покосио Марију са 1,4 промила алкохола у крви
Како је “Блиц” писао, Игор С. се терети да је починио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја за које се може изрећи казна од две до 12 година затвора. Како је “Блицу” речено у Вишем суду у Нишу, оптужница је правоснажно потврђена тако да ће ускоро бити заказан и почетак главног претреса. Тешка саобраћајна несрећа десила се 31. децембра 2020.године око 17.30 часова на раскрсници улица Доњовлашке и Миодрага Петровића Чкаље у Нишу која се налази на свега 500 метара од Маријине куће а према првим налазима осумњичени возач имао је у крви 1,4 промила алкохола.