Многи сматрају како се ту ради само о некој новој помодној америчкој измишљотини која са европском традицијом нема много заједничког, а у протестантским деловима Старог континента многи страхују да ће њихов Дан протестантизма (31.10.) пасти у сенку "непожељних" елемената. Истовремено, све више је оних који прихватају симболику "Ноћи вештица" и уз осмех облаче костиме са мотивима мртвачких глава и изрезују бундеве да би у њих ставили свеће.

Међутим, о каквом се то обичају ради и када је он настао? Питање је које често постављамо када видимо или прочитамо нешто везано "Hallowen night".

Обично влада устаљено мишљење да  "Ноч вештинца" потиче из Америке, што није тачно. Мајкл Дан историчар и етнограф са универзитета у Даблину тврди да је то ирски народни обичај.   

- "Халовен" је била једна од четири најважније светковине за Келте - објашњава Дан. 

Пагански обичај

Почетци овог обичаја датирају се у време пре више од 2000 година. Изворни ирски назив је "Самхаин" и означавао је календарски почетак зиме 1. новембар. У раном периоду превладавало је вееровање како у предвечерје ове светковине духови ходају по земљи, јер се у току ноћи брише граница између света живих и света мртвих. - Пре поласка у кревет људи су палили у кухињи ватру и остављали јело на столу за претке који ће у току ноћи "посетити кућу" - каже Дан. Због тога се и данас Ноћ вештица, како гласи домаћи назив за Halloween, обележава и слави 31. октобра.

Само име потиче од назива за вече пре празника који се код католика назива празник Свих светих (All Hallows Eve). Ирски мигранти овај обичај су крајем 19. века пренели и у Сједињене Америчке Државе, одакле је обичај добио глобални карактер. Из Америке вратио се касније у реинтерпретираној верзији у Европу.

Облик комшијског дружења

У Сједињеним Државама "Халовен" се првенствено доживљава као необавезан породични и међукомшијски празник. Деца иду од једних до других кућних врата и траже слаткише, а прозори су по правилу украшени имитацијама бундева у којима су изрезбарена отворена лица или су окачени пауци са мрежама.

- Гомила слаткиша је за шестогодишње дете је оно што је БМW М3 за његовог четрдесетогодишњег оца - написао је један аутор у листу Лоуисвил Курир Журнал покушавајући да објасни значај "Халовена" за америчку децу.

Због тога је за одрасле "питање одговорности" да у кући имају довољно слаткиша када им деца покуцају на врата. Пред "Халовен" ланци супермаркета нуде огромна пакирања слаткиша по сниженим ценама. А уз чоколаде, бомбоне или кекс за децу, по неписаном правилу нађе се и по које пиво или чаша вина за одрасле, направи се роштиљ и организује дружење са комшијама - у САД-у је "Халовен" и облик дружења комшија.

Застрашивање "Made in USA"

Да су и људи у Немачкој временом прихватили да сваког 31. октобра облаче костиме са мртвачким главама и стављају маске зомбија има пре свега везе с утицајем Холивуда објашњава културолог Моника Схер.

- Ми ту имамо близак контакт с америчком популарном културом -  истиче она, а преко филмова и телевизијских серија је онда и Halloween додатно популаризован и представљен глобалним обичајем.

Схер је рођена у САД-у али ради у Немачкој и бави се истраживањем културних разноличитости. Од 1990-их година она прати како се "Ноћ вештица" све више слави и обиљежава и у Немачкој. Томе делимично доприноси и календар: Наредни дан, 1. новембар, међу Католицима се обележава као дан Свих светих, и то је службени празник у великом делу Европе.

Она међутим сматра како начин становања у Немачкој спречава да се "Ноћ вештица" ту једнако тако прошири као у Америци.

- У Сједињеним Државама се Halloween пре свега слави у предграђима с породичним кућама. Тамо деца могу ићи од врата до врата. Али у Немачкој већина породица тако не станује - подвукла је саговорница.

(ДW.хр)