Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтело да се одрекне Христа. Било им је запрећено да ће бити лишени војничке части, на шта је један од њих, по предању - Кандид, рекао: „Не само част војничку, но и тела наша узми од нас; ништа нам није драже и часније од Христа Бога нашега."
Тада је војвода Агрикола наредио да их каменују, али су се каменице враћале и погађале оне који су их бацали. Један камен је погодио Агрикола и разбио му зубе. Војвода се због тога потпуно избезумио од беса и наредио да војнике свуку, повежу конопцима и баце у језеро које се ледило од мраза.
Унаоколо су били стражари, а да би им муке биле веће, на обали је поставио топло купатило, осветљено огромним бакљама и окружено ватрама, где се пушила топла вода. Само један од четрдесеторице војника је изгубио веру и пошао према топлом купатилу, али није далеко стигао, јер је на прагу купатила умро.
Ноћу је са неба засијала необична светлост која је загрејала воду у језеру, око војника, а са светлошћу су се на њихове главе спустило и 39 венаца. Један од стражара са обале, који је гледао то чудо, скинуо је одећу, објавивши свима да је хришћанин и ступио у језеро. Тада се на његову главу спустио четрдесети венац.
Фото: Википедија
Сутрадан, цео град је хрлио на обале језера, јер нико није могао да поверује да су војници преживели ноћ у језерској води, на којој је била дебела кора леда, осим око тела мученика. Тада су кнез Ласија и војвода Агрикола решили да их погубе и спале њихова тела, а несагореле остатке побацају у језеро.
Прочитајте још
Три дана после погубљења, јавили су се Мученици епископу Петру и позвали га да покупи њихове кости из језера. Епископ је, кришом од власти и стражара, у глуво доба ноћи отишао са свештеницима на језеро. Тамо је језеро светлело, као да су јата звезде са неба сишле на воду. То је звезданим сјајем светлела свака кост мученичка. Покупили су их и хришћански сахранили.
Они су пострадали и вечном се славом овенчали, а имена њихових мучитеља су остала забележена по злу за веке векова. Четрдесет мученика Севастијских су пострадали и мученичком славом били овенчани 320. године.
На овај дан се прослављају Младенци, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан са прастарим обичајем даривања младих брачних парова, оних који су се венчали од претходних Младенаца до тада. Овај дан је посвећен њима и због венаца којима су мученици овенчани (венчани) љубављу Христовом. Јер и на венчањима (овенчањима) у цркви, на главе младих супружника (младенаца), се стављају венци, који имају троструку симболику: венци царски-сваки је човек цар у свом микрокосмосу, својој кући; венци мученички, јер у браку треба подносити жртве; и венци бесмртне славе у Царству Христовом.
Фото: Профимедиа
Овим се указује на то да супружници треба да буду један другом верни, као што су севастијски младенци били верни Христу и да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада.
Гости младенцима доносе поклони који би требало да олакшају свакодневни живот новим супружницима.
Прављење обредних колача - младенчића
Најочуванији обичај је прављење обредних колачића – младенчића, којих треба да буде 40, а млада их дарује гостима.
Младенчићи се праве од пшеничног брашна, премазују се медом и нуде свим гостима. Симболизују дуг, срећан и сладак брачни живот, преноси РТС.
У појединим деловима земље младенчићи се месе у свакој кући.
Фото: Јутјуб принтскрин/Јелајелена Петровиц
Младенци увек падају у време Часног поста. Зато свака гозба која се спрема овог дана, мора бити посна, ради здравља и напретка деце и младих супружника.
Каже се и да време о Младенцима најављује време током целог пролећа.
БОНУС ВИДЕО:
У КРУШЕВЦУ 47 ЧУВАРА ХРИСТА: Од ослобођења 1833. познати сви свештеници цркве Лазарице
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
