Постоји основана сумња да је музеј Метрополитен у Њујорку озбиљно умешан у послове трговаца уметнинама на црном тржишту. Међународна асоцијација истраживачких новинара проучавао је више од 1.000 артефаката смештених у Музеју. Новинари сматрају да Метрополитен поседује велики број опљачканих артефаката, мада овакви подаци нису потпуна новост.
Популарни "Мет" је већ неколико месеци у центру пажње јавности када су у питању украдени артефакти и репутација ове институције може озбиљно бити урушена, преноси thecollector.com.
Музеј је један од највећих и најпознатијих музеја на свету. Али у последње време, губи углед кад је реч о антиквитетима и валидности њиховог порекла. Новинарска организација (ICIJ) већ дуже време проучава ову проблематику. Највећи број "проблематичних" експоната долази из Камбоџе.
Новинари такође постављају и питања међу којима је оно – да ли њујоршки уметнички центар заиста заслужује да то и буде. Такође, поставља се питање порекла свих уметничких дела у Музеју.
Прочитајте још
Од 1.109 украдених артефаката, 309 је изложено у Музеју. Постоји и артефакт из Непала који је био важан за тамошње локално становништво.
Међу експонатима је и статуа Шредара Вишнуа, хиндуистичког бога заштитника. Потиче из села Бунгмати у Непалу. Труднице у боловима долазиле су до статуе по помоћ, како би биле безбедне, а дете здраво.
Одједном је та традиција прекинута - почетком осамдесетих година прошлог века лопови су уклонили статуу.
- Стално смо се надали да ће статуа бити враћена, али никада није - рекао је мештанин Буда Ратна Туладар.
Изгубљена статуа идентификована је преко анонимног Фејсбук профила, пропутовала је пола света, и коначно би јој се можда могло ући у траг.
Богати амерички покровитељ и колекционар поклонио је статуу Метрополитен музеју уметности у Њујорку. Статуа је била у Музеју три деценије, а онда се приказ овог експоната појавио на Фејсбук профилу под именом "Изгубљена уметност Непала".
Иако је музеј уклонио статуу из своје колекције, штета за грађане Непала је већ учињена.
Статуа је била важан део верског обреда и фестивала у Непалу. Када се артефакти украду, све то престаје.
- Свака украдена статуа штети нашој култури. Наша традиција бледи и на крају, неке ствари бивају заборављене - рекао је Рошан Мишра, волонтер у кампањи за опоравак непалске баштине.
Ово није једини пример. Метрополитен музеј је повезан са многим сумњивим личностима у свету уметности.
Постоји 77 или више артефаката повезаних са Субашом Капуром.
Индијски суд га је осудио на десет година затвора због трговине антиком.
Такође, ту је Џонатан Розен, који је некада поседовао око 800 артефаката који се сада налазе у колекцији Музеја. Розен је део трговине антиком на италијанском тржишту.
На листи је још имена, информација је угледала светлост дана, и очекује се званична реакција надлежних у Метрополитену.
"Метрополитен има све"
Музеј уметности Метрополитен у Њујорку отворен је 1880. године, много после музеја у Паризу и Лондону. Почео је куповином 174 слике, што је институцију стављало далеко од нивоа, на пример, Галерије Лувра, који је већ имао на хиљаде уметничких дела, од којих су многа наслеђена из колонијалних времена.
С друге стране, шездесетих година прошлог века, највећи музеј у Северној Америци је још увек куповао експонате.
Како преноси Гардијан, руководство је интензивно било у потрази за новим предметима, уз "опуштенији приступ", што значи да се повремено чак прихватао и откуп кријумчарених антиквитета.
За време мандата тадашњег директора, Томаса Ховинга, "Мет" је кренуо у интензивну куповину у покушају да направи колекцију антиквитета која би могла да парира ривалима у Лондону и Паризу.
Током наредних деценија, установа је пунила своје хале и складишта благом из Грчке, Италије, Египта, Индије, Камбоџе и других земаља.
- Ниједна деценија било које цивилизације која је живела на Земљи није пропуштена да буде представљена неким вредним комадом - писао је касније Ховинг о резултатима рада који је започео и додао: "Мет има све."
Данас су владе, службеници за спровођење закона и истраживачи повезивали све већи број реликвија Метрополитена са пљачкашима и трговцима на црном тржишту.
Док је сам музеј добровољно вратио неке предмете, тужиоци су запленили друге.
Новинари су прегледали музејски каталог и пронашли 1.109 предмета – од којих за мање од половине имају, како наводе, доказе о томе да су нелегално напустили своју земљу порекла, и који су претходно били у власништву људи оптужених или осуђених за злочине кријумчарења уметнинама. Тренутно је и даље изложено 309 предмета који су "под знаком питања".
(Гардијан)
БОНУС ВИДЕО:
