Бориса Миливојевића смо могли видети у бројним филмовима и заволели смо га због његове харизме.
- Немам толико посла, лично себи највише замерам што немам већу породицу, пуно деце, такав утисак имам - искрен је глумац који се није женио и засад остварио у улози оца.
Глумац врло често побегне из Београда, а свој мир проналази у музици.
– Мир проналазим у музици, седим и правим музику за компјутером. Радим мало око куће на селу, имам 20 ари плаца, воћке, цепам дрва. Воћке су само за мене, ништа на велико. Кубура се бави бизнисом, а ја не, тако да нећемо сарађивати - рекао је Борис, те се дотакао другог дела култног филма "Муње".
– Маре је оматорио, џангризав је, дигао је руке од ствари које је волео као клинац, као што ради већина људи, али не треба одустајати ни од чега, поготово од својих снова. Смара га свакодневица, свега му је преко главе. Не одустајте од својих снова, иако живите у Србији. Ми стално одустајемо од себе, имам утисак да је то тако и код мене. Нисам много морао ни да глумим. Препознајем све то – истакао је глумац, а нас је занимало колико су се Борис, Сергеј Трифуновић и Никола Ђуричко променили после 23 године.
Прочитајте још
– Те промене су можда уочљиве мање или више, али осим неког искуства, нема ничега више. Толико пуно успомена имамо приватно, Сергеј и ја, Никола и ја смо одрасли заједно, знамо се 40 и нешто година, шта да кажем. Када је у Србији, видимо се накратко, сада је поново у Америци. Када имаш породицу, разне друге обавезе, не можете да стигнете да будете заједно 24 сата као клинци. Мењају се ствари - рекао је Борис, који и даље критикује себе.
– Гледам грешке, говорим себи "јао на шта личим", не вреди, тражим лоше ствари. Без обзира на то што видим све те неке мане, прича ми је одвукла пажњу, гледам шта ће тим људима да се деси. Филм ми је толико занимљив, морам да признам да сам се изненадио да је то могуће уопште – истакао је глумац и додао:
– Сергеј када је ту, он онемогући да било шта буде анегдота осим њега, то је већ анегдота сама по себи.
(Блиц)