На самом почетку Андија је испричао како се припрема за најважнију улогу живота, која га ускоро очекује - улогу оца.
- То су за мене лично интимне ствари и ја за сада то не коментаришем много. У овом времену у ком данас живимо, где је све у последње време пуно разних трагедија, и када се човек на личном плану тако оствари и када доживи такву срећу, онда је то нешто што ти даје мотив да идеш даље и да пребродиш све. Толико тога бих могао да кажем на ту тему, али, суштински, све видите по мени. Пелене сам спреман да мењам, то је нормална ствар - рекао је на почетку Андрија.
Фото: Инстаграмн принтскрин/ andrijamilosevic_official
Глумац се осврнуо и на свој однос с партнерком Александром Томић, са којом је у вези већ 10 година.
- Ја сам врло неконвенционалан човек и кад су ти мушко-женски односи у питању, слабо знам да причам на ту тему. Сандра и ја смо доста избегавали да причамо о томе, јер је то ствар од човека до човека. Ми смо животни људи, људи од крви и меса, нисмо митомани да од тога правимо неку екстраваганцију и сензационализам. То је нешто што човек, који је толико изложен медијима, мора негде и да сачува. Зато је то здраво и добро, да неке ствари задржимо за себе. Наша прича ће бити описана у мојој аутобиографији, коју ћу у једном тренутку вероватно издати. Сада нисам способан да на адекватан начин испричам нашу причу, од почетка па до краја. Још смо млади, још имамо времена да заокружимо све то - додао је Андрија.
Фото: АТА имагес
Андрија је потом открио како је дошло до идеје за представу "Певај, брате", што је привукло највећу пажњу гледалаца.
- Та представа је била рокенрол, ми смо били као неки бенд. У првој постави коју смо радили - неће ми замерити ни Калинић ни Васић што ово причам - требало је да играју покојни Маринко Маџгаљ, па он није хтео, и Виктор Савић, али је он тада добио улогу у "Монтевидеу". Тада сам се упознао с Миланом Васићем, кога је тада звао Љубиша Самарџић да глуми у његовом филму, а Калинић и ја смо владали телевизијама. Вратио сам се из "Сурвајвера", шетао сам по Новом Београду, дувао је неки ветар, а ја сам смишљао шта бих могао да радим ново. Сео сам у неки кафић да попијем чај и на телевизији нека емисија у којој гостују Никола Роквић и покојни Гру. Њих двојица су се нешто споречкали између народне музике и репа, и у тој њиховој аргументацији Никола устане и отпева неку арију. Мени ту сине: један рокер, један репер, један народњак и ето нам прича. Тако ми кренемо, продали смо преко 200.000 карата, само 20.000 у Македонији, 25 пута Дом синдиката заредом... Живели смо у комбију, то је био феномен - завршио је Андрија.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
