Новинар "Вечерњих новости" је 2003. године обавио интервју са глумцем свега две недеље пре његове смрти. Текст преносимо у целости:
"Одговарајући Нели Ержишник, чије писмо су "Вечерње новости" објавиле 5. априла 2003., Чкаља је помало пророчки одговорио: Сат ми је остарио и престао да ради.
Миодраг Петровић Чкаља није био одушевљен новинарским наваљивањима да даје иинтервјуе. Тако је било и у недељу 6. октобра 2003. године кад га је у телефонском разговору замолио да одговори на писмо Неле Ержишник упућено из Загреба поводом вести да "Чкаља гладује".
- Који новинар? Које писмо? - био је неуобичајено неповерљив Чкаља. Сетио се у прави час њиховог дружеља у Книну, пре двадесет година. "Београдска естрада" је са великом екипом певача и глумаца гостовала у Далмацији. - Пошто сте ви избегавали авион, шеф естраде Раде Мумин је тражио да вас дочекам у Книну и да вам осигурам такси - подсетио је новинар Чкаљу. - Тражили сте да таксиста има добро и уредно возило, да навија за Звезду, да мало прича и, наравно, да је Србин.
Фото: Архив Новости
- Па, да сећам се, како не. У Книну смо у зору , јер је воз стигао врло рано, пили чај, а после ме је у Задар и даље возио... сетио сам се, добри Васо. Срео сам га пре две године у Београду. Све је изгубио и остао му је само ауто. Велико је зло снашло тај добри народ.
Прочитајте још
Атмосфера се тада откравила и Чкаља је пристао да одговори на Нелино писмо објављено дан раније у "Вечерњим новостима".
Фото: Архив Борбе/ Фотодокументација Борбе
- Хвала на сећању и незабораву на дечју ТВ емисију "Колико је сати" - сећаш се Ти. Не знам, веруј ми. Сат ми је остарио и престао да ради - био је то последњи Чкаљин помало и пророчински интервју.
Из осталог дела снимљеног интервјуа, који је у касетофону чекао објављивање, Чкаља је, међутим, деловао оптимистички.
- Како оцењујете промене? - подсетили су га на претходни дан 5. октобар.
- Променило се доста тога. Зида се на све стране . Сад ко то зида и како зида... Људи боље живе, лепо се облаче и мислим да се доста напредовало.
- Може ли се боље и више?
- Може, како да не, и ја се надам врло брзо - одговорио је Чкаља и упозорио да више пажње у ери Интернета и компјутеризације треба поклањати општој култури младих. - Доста гледам квизове на телевизији. Ти млади људи не умеју да одговоре на питање које смо ми онако офрље знали да одговарамо.
Фото: Архив Борбе
Да ли вас је неко из власти звао после вести да тешко живите?
- Не, не, нико... знају они да то није баш тако.
- Како Чкаља стварно живи?
- Као и сваки пензионер. Не може друкчије, немам никаква друга примања сем пензије. Измишљају свашта . Чкаља гладује! Не, где то има. Па, не гладује овај мој комшија који има пет хиљада пензију. Мучимо се, довијамо се...
Чкаља је остао увек скроман. Још смо причали како ћемо се наћи у његовој брвнари "коју са Чедом завршава близу Барајева". Жалио се да су му у Београду лети несносне врућине.
- Биће ми лепо кад дође лето да изађем из овог бетона, изнесем столицу пред брвнару, скувам кафу...
Нажалост, велики глумац није дочекао кафу пред брвнаром."
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из највеће новинске архиве на овим просторима, штампарије Борбе, а овај чланак је изашао у Вечерњим новостима, 22.10.2003., два дана након Чкаљине смрти *
БОНУС ВИДЕО:
