На Ускрс се у домовима православих верника након вишенедељног поста поставља мрсна трпеза. Спрема се печеница, најчешће прасе или јагње, меси се ускршња погача, а почасно место на столу припада јајима.
Јагње, које се често појављује на ускршњој трпези, симболизује Исуса, као жртвено јагње, жртвовано због нас. Овај симбол се преплиће са народним обичајима, јер након фашанги (фарсанг) није било свињокоља, а димљене шунке са последњих свињокоља су сазреле баш за крај поста.
Јагње је прва животиња која се коље након почетка пролећа и краја поста, а шунка је прво спремљено димљено месо.
Један од ускршњих обичаја је да се једу јагњетина и говедина јер јагње симболише самог Исуса, а ово је једна од четири симболичне животиње које су се јавиле у визијама пророка Језекиља и светог апостола Јована Богослава. Уколико би Ускрс пао пре Ђурђевдана, онда се није јело јагњеће месо.
Прочитајте још
За овај празник се месе посебни хлебови. У источној Србији и неким деловима Војводине се пеку специјалне лепиње са уметнутим целим јајетом - ковржањак - које се после размењује са пријатељима.
Рен симболише горчину Исуса и његове патње. Зато рен има прастаро и симболично значење. Сматрало се да његов укус и мирис терају зле душе.
Обичај печења колача за Ускрс потиче из доба када је током поста било забрањено и млеко и јаје. Након престанка забране, овим основним намирницама се обогаћивао хлеб и тако је настао колач.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".