Ђорђе Балашевић преминуо је пре две године, а његова заоставштина наставља да живи и после његове смрти.
Интересантну објаву о Ђолетим средњошколским данима поставила је на Фејсбуку његова ћерка Јелена Беба Балашевић.
Беба је објавила очеву песму из средњошколских дана, када је био трећи разред гимназије.
Балашевић је тада све лепо предвидео и поручио: "Ја нећу да кажем како сам велики песник, то ћете ви једном рећи..."
Прочитајте још
Ја нећу да кажем
Једног ће дана
ствари постати, ако не кристално
оно бар порцулански јасне.
Читајући моје песме
Слепи ће почети да верују
У љубав на први поглед.
Нагло ћете почети
називати мојим именом
улице, школе
и приградска насеља,
Али немојте ме погрешно схватити.
Јер, ја нећу да кажем
како сам велики песник.
То ћете ви једном рећи,
Они који ме не успеју схватити,
што ће довести
до тоталног закрчења
речног саобраћаја.
Ал', нема везе.
Морнари ће онда читати
моје песме,
и биће им лепо.
Можда сам претерано скроман,
али ја стварно нећу да кажем
како сам велики песник.
То ћете ви једном рећи.
Моје слике постаће
основни садржај
сваке поштене женске ташне.
Писаће о мени
једночинке, двочинке, трочинке
и све остале "чинке".
Само не палачинке.
Сви знаци хороскопа
биће замењени
једним великим, мојим, знаком.
Лагаћете деци,
како смо били најбољи другови.
И нећу даље да тупим.
Сад вам је већ сигурно јасно,
да ја нећу да кажем
како сам велики песник.
То ћете ви једном рећи.
Ђорђе Балашевић III-а
"Гимназијалац", 26. II 1972. бр. 20
БОНУС ВИДЕО:
