Њихово присуство не изазива већу пажњу све до пролећа, када због њиховог агресивног понашања грађани почињу да стрепе да ће бити мета неоправданог насртаја.
- Пролеће је доба године кад на свет долазе младе вране. Њихови родитељи су веома посвећени и брижни, па много воде рачуна о томе да њихово потомство буде безбедно – објашњавају биолози...
Ових дана забележени су напади врана на човека и све је више оних који се жале на њихово агресивно понашање. Зато из Завода за заштиту природе Србије саветују како да се заштитимо од напада, док надлежни из Друштва за заштиту и проучавање птица објашњавају да су вране које нападају искључиво сиве боје, и ти напади долазе тек након што она упозори пролазнике својим звуком и појавом да се удаље од "њиховог места".
Како се заштитити?
Најбољи начин да се људи заштите јесте да избегавају места где се налазе гнезда врана, или уколико се нађу у близини гнезда - да се што пре удаље из те зоне. Неопходно је бити опрезан приликом проласка у близини гнезда, или места где су младунци.
Уколико птице упорно бране младе, понети кишобран или неко друго средство с којим се може одбранити од потенцијалног напада врана.
Прочитајте још
Требало би се што пре и без панике и наглих покрета удаљити од места где вране бране територију, односно младунце који су, нпр, испали из гнезда. Вране могу и децу доживљавати као уљезе, па би родитељи са децом нарочито требало да буду опрезни и спремни да реагују.
Врана се гнезди углавном на дрвећу, а све чешће и на далеководним стубовима или сличним објектима. Током маја месеца, младунци вране су оперјали и излећу из гнезда. Период када младунци уче да лете је посебно критичан, па се дешава да испадају из гнезда и пре него су спремни да лете.
Тада одрасле птице бране територију и младунце, па може доћи и до напада уколико се пролазник превише приближио младунцу, наводе из Завода за заштиту природе.
Шта кажу стручњаци?
Важе за једне од најинтелигентнијих птица због чега их неуробиолози неретко називају "пернатим приматима".
Студија спроведена на Универзитету у Тибингену показала је да могу да запамте простор и препознају људе. Научници су различитим тестовима показали да вране имају свест о себи и другима, а приликом решавања задатака доносиле су стратешке одлуке које су до тада биле приписиване само неким сисарима.
Вране умеју и суви хлеб да омекшају у бари
Вране излазе на крај са многим препрекама, а једна од најпознатијих ситуација јесте разбијање ораха. У стању су да оставе орах испод точка аутомобила на семафору, а након тога уредно сачекају црвено светло како би безбедно покупиле јестиве делове. Уколико у близини нема аутомобила, вране ће разбити орах бацивши га са огромне висине.
А у случају да пронађу суви хлеб, без проблема ће га омекшати у оближњој бари...
Захваљујући високом нивоу интелигенције успешно праве и чувају алат за проналажење хране.
Попут деце - воле да се играју, па није немогуће видети их како се санкају на крову!
Такође, имају важну улогу у заштити животне средине тако што велику количину органског отпада користе као исхрану.
Недавно је откривено и да су свесне да други могу имати ментално стање различито од њиховог, па су неповерљиве према осталим птицама, а често се и дистанцирају од себичних појединаца.
Гакање - знак за бежање
Када смо установили колико су вране интелигенте и да их се треба клионити, пређимо на "знак упозорења" који нам шаљу... Врана ће спремити освету, али само ако се оглушите о њихов знак упозорења!
Најпре одрасле птице почињу гласно да шаљу знаке упозорења снажним гакањем, након чега могу да се упуте ка потенцијалном "уљезу" са лажним или правим нападима у циљу одбране младунаца.
- Због тога вране гракћу, лете наоколо, сигнализирају, гледају како да нас застраше, па лупају крилима, а некада и слете на главе људи који се нађу у близини гнезда – додају биолози.
Период када је могуће овакво понашање врана траје око десетак дана, након чега су младунци потпуно спремни за лет и више нема бојазни од напада.
Подсетимо, током јуна прошле године забележени су бројни агресивни напади врана широм главне престонице, а највише их је било на Новом Београду, Кошутњаку, Црвеном Крсту, у Земуну, Звездарској шуми, али и у околини Славије.
Као и прошле године у ово време, агресивни напади су већ забележени, када су се две жене у Београду нашле на мети врана. Обе су морале да потраже помоћ лекара.
Дакле, најважније што морамо да запамтимо јесте упозорење стручњака - ако грађани знају да се у близини њихове куће гнезде сиве вране, могу као заштиту да користе и капу, качкет, наравно кишобран, па ће на тај начин спречити мање повреде које вране могу да направе.
(Информер)
БОНУС ВИДЕО:
Коментари 0
