Према традиционалном обичају, на овај дан православци обилазе гробове, пале свеће и служе помен. Према народно веровању, свећа упаљена на задушнице више вреди од свих других које се пале за душу покојника током године. На задушнице се не само указивује поштовање нашим прецима већ и кроз великодушност и милостињу према сиротињи и онима којима је то потребно.
Један од обичаја који се упражњава током Задушница између осталих је посета гробова наших преминулих (ако је то могуће), паљење свеће и остављање такозваних "даћа" на гробљу и у цркви, обично у виду куваног жита. Многи верују да се овим симболичним гестом на неки начин "храни" душа наших упокојених и да је то дар који њима указујемо, међутим то није истина. Даће се остављају пре свега да би се нахранила сиротиња која ће потом поменути покојника у својим молитвама.
Помен и присећање на наше преминуле су највећи симбол и мотив иза празника Задушнице. Сматра се да је веома важно да се на овај дан присетимо наших упокојених вољених особа и упалимо им свећу на гробном месту или у цркви ако није могуће отићи на гробље.
Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Оно нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца.
Црно вино означава Божје милосрђе којим се лече ране греха.
Прочитајте још
Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету". Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
После Свете литургије у цркви се служи парастос на којем свештеник вином прелива жито, а након тога се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.
На дан задушница обичај је да се износи храна на гробље. Та храна се дели са људима који посећују гробље уз помињање за спас душе покојника. За ту прилику домаћице у неким крајевима Србије месе посебну погачу без квасца. Сем што се износи храна на гробље и свештеник долази да држи опело упокојенима. Тада, приликом узимања кољива, сви укућани узимају по неко зрно и бацају га на земљу уз речи: "Вечна памјат, лака му земља".
У неким крајевима Србије, пак, не излази се на гробље већ се задушнице обележавају постављањем трпезе у кући, а опело за покојникову душу и спас на оном свету одржава се у цркви. Том приликом домаћин доноси на папиру забележена имена својих покојних предака како би свако од њих био поменут у молитви.
На задушнице се дели милостиња. Како на гробљима тада има највише просјака, треба сваком уделити по неки прилог, јер је боље поћи са благословом, него да иза леђа просјаци проклињу.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
