Крштење детета је велики догађај за сваку породицу. Да би све протекло у савршеном реду, добро је да родитељи знају чега би требало да се придржавају
Стари је обичај да се дете крсти још док је беба, док не прослави први рођендан. У данашње време, традиција се мање поштује, па се дешава да се тај свечани чин одлаже за неке касније године. Ипак, родитељи све чешће крштавају своје чедо у најранијем узрасту, пише Yумама.
Након доношења одлуке о крштењу детета, родитељи би требало да се упознају са важним правилима овог верског обреда. Свакако, подразумева се договор са свештеником, који ће да објасни шта је потребно и да закаже крштење.
Где се врши крштење?
Крштење је Света тајна којом човек постаје хришћанин и члан цркве. Чим дете мало ојача, после недељу-две, може да се изврши крштење: у храму, манастирима и црквама где има крстионица, а може и у дому родитеља, ако је неопходно. Међутим, важно је знати да, уколико се дете крштава пре четрдесетог дана од рођења, мајка не може да присуствује крштењу.
Прочитајте још
Када је погодно да се обави?
Крштење може да се изврши било којег дана, у свако доба дана и ноћи, уколико постоји потреба за тим. Нарочито је добро ако се обави празником, да се дете и родитељи тог дана причесте. Крштење не би требало обављати, осим у случају нужде или неког другог ваљаног разлога: у периоду од Божића до Крстовдана и у току Велике, Страсне седмице (изузев Велике Суботе).
Шта је неопходно за тај чин?
За овај свечани догађај треба припремити крсницу - платно беле боје, величине од једног до једног ипо метра, у које се дете увија после крштења. Од ње се, потом, детету сашије кошуљица, бенкица или јастучић за спавање. У неким крајевима је обичај да се дете, када почне крштење, завија у очеву белу кошуљу, све док не буде крштено водом. Бела кошуља и крсница симболизују невиност, чедност и безгрешност, јер је бела боја симбол духовне и телесне чистоће. Потребно је и уље, по могућству маслиново, којим се дете помазује. Кум купује свећу у цркви (може да се купи неколико дана раније, па да се украси). Негде је обичај и да се понесе један или два велика бела пешкира, као и крстић за дете.
Упутства за време богослужења
Једна особа треба да буде одређена да дете скине пре и обуче после крштења. Фотографисање је дозвољено, али са мером - да не угрожава службу. Онај ко то ради, мора да зна где је дозвољено стајати за време фотографисања или снимања. Стога је најбоље да се посаветује са свештеником пре обављања службе.
Поштовање верских правила
Због организовања свечаног ручка, црква препоручује да се крштење обави у дан када се мрси. Уколико се крштење обавља уз пост, обавезна је посна храна. Сматра се да родитељи чине велики грех ако тада припремају мрсну храну.
После крштења, вода којом се дете крсти, просипа се на место где се не гази, или се излије уз неки калем, или у цвеће у кући. Косица коју свештеник одсече при крштењу, ставља се у восак, па се и она ставља на неки калем, или се чува у кући, као успомена на овај велики догађај у животу детета. Свећа која се пали на крштењу, такође се чува у кући као драга успомена.
Институција кумства
Кум, који даје име детету, сведок је крштења и духовни родитељ детета које се крштава. Он мора да буде православне вере, крштен и пунолетан. Уколико је у браку, мора да буде венчан у православној цркви. Родитељи не могу да буду кумови својој деци, као ни монаси. Не треба га бирати ни међу крвним сродницима.
У нашем народу, институција кумства је веома цењена. Стога кумство не треба олако схватати - јер подразумева озбиљну, обострану одговорност и поштовање, изражено народном изреком: "Бог на небу, кум на земљи!".