- Први пут (2017) сам отишла у Египат преко студентске организације ‘Aiesec’ на волонтерску праксу - започиње Нина причу и додаје да јој Мухамед на почетку није био толико интересантан.
- Упознавање је тог првог пута било врло кратко и нимало посебно. Видели смо се на једној пијаци и проговорили пар речи. Након тога смо у већој групи седели у неком кафићу, нисмо се допали једно другом па и нисмо баш много разговарали.“
Међутим, након неког времена између њих су се створиле симпатије.
- Тек касније, када смо почели наше онлајн пријатељство, допало ми се што је непосредан, веома интелигентан, чинио ми се јако мудрим и допао ми се његов уникатан поглед на живот - прича она.
Прочитајте још
Али упркос томе што их њихове породице подржавају, сусрећу се и са негативним реакцијама.
- Његова породица је од самог почетка све то подржавала јер су ме знали и пре него што смо били заједно. Моји су бринули јер нису знали ко је Схика, али кад је дошао у Србију и кад су га упознали, одушевили су се. Људи подржавају наш брак и углавном имају врло позитивне реакције, међутим, има и негативних. Како правимо садржај за ТикТок и Инстаграм, више смо изложени реакцијама околине, те нажалост, а и срећу, имамо директан увид у то како нас људи виде, врло често без филтера.
Нина се брзо навикла на египатску културу и успела је да разбије стереотипе које је имала о њој.
- Није ми требало много, на почетку сам се те културе искрено плашила због стереотипа које свуда можемо чути о Арапима, али након што сам отишла у Египат, схватила сам да ти стереотипи нису тачни и од кад се та погрешна слика разбила, све у тој култури сам некако прихватила органски. Помогло ми је то што сам схватила да другачије није лоше већ само другачије и да је мој посао да о томе научим како се не бих плашила. Кад то схватите, ништа вам није тешко да прихватите. Студирала сам арапски језик и причам га. Још увек не онако како желим, али надам се да хоћу једног дана.
Тврди да и један и други народ имају много сличности.
- Египћани и Срби су једнако срчани, забавни, традиционални и држе до своје културе и обичаја. Мислим да су Египћани благо топлији од нас и иако су милионска држава, утисак је да су сви јако блиски и као огромна породица. Мислим да су Срби директнији и не морате да се питате шта мисле јер ће вам рећи. Наравно, ово је веома сувопарна генерализација и у обе културе има и овога и онога и много различитих људи.
Када у Египту помене Србију дође до чувене замене теза – сви помисле на Сибир.
- Обично прво мисле да сам из Сибира и питају ме да ли имам хаскија. Када објасним да сам ипак из Србије, обично сви прво помену Тита, а многи знају Новака Ђоковића и још пар познатих спортиста.
Египћани и Срби имају доста тога заједничког, али с обзиром на то да Нина има искуства са животом у Каиру и Београду, тврди да се свакодневни живот и те како разликује.
- Живот у Београду је веома миран и тих у односу на живот у граду од неколико милиона људи. У Египту увек проводите време са људима и ретко сте сами. Свако вече се људи окупљају у великом броју, седе заједно и чини се као да све што радите, радите у колективу. Ако сте на улици и неко вас погледа, обично му се јавите и обратите, са друге стране кад то Схика уради овде, врло често збуни људе.
Схики највише недостају породица и пријатељи, као и непосредност међу људима, али са друге стране, јако воли наш мир и природу.
- Тренутно размишљамо где бисмо живели и направићемо одлуку тек када добро одмеримо где би живот био бољи. Обе опције су отворене јер и Египат и Србија имају много дивног да понуде, свака земља на свој начин - закључује Нина.
(Задовољна.рс)