Када је ушла у ријалити, Анђела је важила за фино васпитану девојку све док се није заљубила у Звездана Славнића. Највише је та веза погодила њене родитеље који живе у Ђеновићима, у Црној Гори. Анђела је сада открила како је изгледао први сусрет са њима:
- Први сусрет с родитељима после "Задруге" био је дирљив. Плакали смо, али од среће! Знала сам да ће ми рећи шта сам све погрешно и лоше урадила у ријалитију. Прибојавала сам се да ће ме одмах критиковати, али ужелели смо се једни других, па смо се прво грлили. Објаснили су ми да су прошли кроз тежак период, можда још тежи него ја, и да неке ствари није требало да урадим, али нико ми није очитао буквицу иако сам страховала од тога. Они не учествују у јавном животу, за две године нису дали ниједну изјаву, али су их због мене свакодневно звали новинари, долазили им на врата. Жао ми је што су били под толиким притиском. Нажалост, наши најмилији и највољенији испаштају због наших поступака, то је углавном тако у животу. Док смо причали, отац је био строжи, а мајка је, као и увек, ублажавала ситуацију. Посаветовали су ме шта би требало да радим, а на мени је било да сама одлучим... Они ме, иначе, у свему подржавају - прича Анђела.
- Ситуације у којима сам правила сцене, ломила стакло... У тим тренуцима нисам размишљала да могу да се повредим. Било ми је лоше и једино ми је то било важно, а то је себично. Рекли су ми да им је било тешко када одем на превијање, па ме нема у програму и онда покушавају да добију било какву информацију како сам. Узимала сам и лекове за смирење први пут у животу, али морам признати да ми нису помогли.
Према њеним тврдњама, родитељи су подржавали њену везу са Звезданом и да су очекивали да има озбиљне намере.
- Гледали су га у ријалитију, имао је друге девојке поред мене... У неким моментима му ни сама нисам веровала да ме воли, јер ми је једно причао, а радио супротно - рекла је Анђела, али није желела да говори о детаљима раскида.
Прочитајте још
Анђела је одрасла у Херцег Новом, родитељи су се бавили бизнисом, а детињство је провела безбрижно:
- Детињство на мору је најлепше! Била сам трећа од четворо деце, поред два брата и сестре. Никад нам није требало друштво да се играмо, већ смо то радили међусобно. Посвађамо се, почупамо за косу, па се помиримо и одемо да возимо тротинет. Била сам најмирније дете у породици. Кад би ме родитељи оставили негде да се играм луткама, после три сата би ме нашли на истом месту. Нисам никада правила проблеме, али сам им зато сад све то наплатила. У основној школи сам била одличан ђак, волела сам да учим. Са седам година сам кренула и у музичку школу, свирала сам виолину. Циљ им је био да ме склоне с улице, да имам обавезе и образујем се - прича она и додаје да се све променило кад је требало да крене у средњу:
Међутим, преокрет је настао када је пре пет година њен три године старији брат погинуо у саобраћајној несрећи.
- Трудим се да се сећам лепих ствари, јер је тако лакше. Било је више тешких периода кроз које смо пролазили. Најтрагичнији и најтежи моменат догодио се пре пет година, а то је смрт мог брата. Не бих детаљно причала о томе, јер не желим да враћам родитеље на ту бол. Сви проблеми које смо дотад имали постали су мали и небитни. Требало је много снаге и љубави како бисмо прошли кроз тај пакао. Сећам се да сам тада стално говорила: "Кућа пуна људи, а кућа празна." Сви смо ту, али схватамо да је најбоље када ћутимо. Дешавало се да не проговоримо по пет дана и да склонимо ту тугу негде у срцу. Ускоро ће пет година од трагедије, а делује као да је прошло пет дана. Ништа се није променило, само сам с временом научила да причам о томе и да се носим с тим. Године учине да прихватиш ситуацију, а бол је можда и већа. Како пролази време, све је теже и теже.
(Информер)
БОНУС ВИДЕО: